U junu 1966. posle pobede nad direktin rivalom za naslov prvaka Crne Gore OFK Titigradom u Titogradu 1-0 (1-0) golom centar- fora Miloša Perućice. pljevaljski Rudar došao je do svoje prve republičke titule prvaka u fudbalu i prava da sa prvakom Makedonije igra dvomeč za ulazak u Drugu svaznu ligu ( Istočna grupa) nekadašnje SFRJ. Bio je ovo veliki uspeh igrača ali i izuzetnog umeća uprave kluba na čijem čelu je bio ing. Radomir Matović Shvatio je Radomir nove fudbalske tendencije i da se uspeh tima i stvara i komponuje , i da ga je nemoguće više praviti po ključevima komiteta , pa su Rudarev dres počeli oblačiti i igrači iz drugih timova i gradova bivše SFRJ. Tako već u sezoni 1964/65 dolazi iz Beograda pravi fudbalski trener Radojica Radojičić i nekoliko igrača iz drugih klubova gde je svojim umećem i tehnikom odskakao Dragan Mutibarić, bivši omladinski reprezentativac, koji je na žalost prerano preminuo. Sledi dolazak u tim kraj Breznici odličnih igrača: Duško Rašović, Karlo Zapušek, Milovan Backović, Miloš Perućica, Miodrag Cane Đorić…
Malo je ko verovao da će ova „Smena -6“ zabeležiti početak priprema budućeg prvaka Crne Gore, te daleke 1965. godine: Stoje: B. Bojadžić, M. Radović, M. Nalović, P. Vrdoljak, H. Stupar, Sl. Bajić- Cile, E. Sarvan, R. Dragaš- Bjeličko, ?, H. Ćirlija i Duško Rašović. Čuče: R. Hadžisalihović, Č. Rovčanin, K. Kečević, M. Vukojičić- Šimika, Z.Čović, Sl.Bajić- Struja i Rasim Čakar.
Evo kako je to vreme zapisao jedan od tvoraca ove prve Rudareve titule Radomir Matović:
- Uprkos provincijskom i malograđanskom otporu, mi smo u klub doveli nekoliko vrlo perspektivnih igrača, prvo bivše omladinske reprezentativce Karla Zapušeka i Dragana Mutibarića, a nešto kasnije Duška Rašovića, Miloša Perućicu i Milosava Backovića , Miodraga Cana Đorića, koji će sa našim „zvezdama“ Katanom , Sl. Bajićem, Ševčenkom , Dr. Kovačevićem , Čovićem, Čakarom i dr. Osvojiti 1966. svoju prvu titulu prvaka Crne Kada su me u Titogradu pitali , šta mi to u Pljevljima radimo, odgovorio sam im: HOĆEMO DA VAM SE GAĆE TRESU KAD ČUJETE DA JE „RUDARA“ DOŠAO NA CRKVINE.“ Velikani evropskog fudbala „Zvezda“ i „Partizan“ ne izvlače ni polovinu svog igračkog sastava iz milionskog Beograda , a vi hoćete da iz provincijske sredine mi dobijemo kvalitet! Šta radite vi u Titogradu sa „Budućnosti“? Koliko ima titograđana u njenom sastavu? Mi stvaramo čisto amaterski klub . Bićemo uzor crnogorskog amaterizma. Bilo je to vrijeme kada se ne samo po Pljevljim pisalo “ REAL SA BREZNICE“, „NAPRIJED PLJEVLJACI“, „HVALA- VI STE NAJBOLJI!“ Sve to davalo je snage za nove uspjehe, pa smo i u sledećoj sezoni 1966/67 titulu izgubili od OFK Titograda samo zbog slabije gol razlike! Mislim da je tada „Rudar“ odrastao i postao veliki i jak što traje i do danas, kada su Pljevljaci najtrofejniji crnogorski klub. Bez pretjerivanja, bilo je časno i lijepo biti član „Rudara“.
Iako je ekipu tokom prvenstva paratio veliki broj povređenih igrača, uspelo se doći do trijumfa. Na snimku tim Rudara iz sezone 1965/66 u kome nedostaje Sadik Katana, Zoran L. Čović i braća Čakar. Stoje s leva: E. Sarvan, M. Dragaš, B. Durutlić, M. Backović, Sl. Bajić- Struja i M. Đorić-Cane . Čuče: Dule Rašović, M. Perućica, R. Dragaš- Bjeličko, D. Kovačević- Četka i Karlo Zapušek.
Interesantno je, da je tim trenera Mirka Žderića pretrpeo u prvenstvu samo dva poraza i to u prvom delu prvenstva na svom terenu, protiv Jedinstva (B.P) 0-1 i OFK Titograda 1-4 (0-2) i uz dva remija sa Arsenalom u Tivtu 0-0 i Ivangradom u Ivangradu 0-0. Osvojio 26 bodova gol razl. 56- 12. Tri više od OFK Titograda 23 (40-16)
Radomir Matović ( Pljevlja 1932) je rođen je u trgovačkoj porodici. Prerano se našao u ratnom vrtlogu, koji mu je odneo oca, majku, brata..Od 1943. stupa u NOP i ostaje sve do oslobođenja 1945. Sa dva mlađa brata, nastavlja gimnazijsko školovanje i postaje član najužeg rukovodstva omladine grada, Crne Gore i Jugoslavije. Završava tehničku školu u Titogradu a kasnije i prve stepene na saobraćajnom i ekonomskom fakultetu. Kao vrstan privrednik dokazuje se u ATP „Prevozu“ koga početkom sedamdesetih svrstava u deset najvećih i najbolje organizovanih transport.preduzeća u Jugoslaviji. Istovremeno se izuzetno angažuje i kao predsednik KUD „Volođe“ u čijem radu ostavlja trajne vrednosti , kao i društva „Salko Aljković“ a posebno u FK RUDAR. Izuzetan je rad Radomira na prikupljanju dokumenata iz prošlosti pljevaljskog kraja. Samo njegovim takvim trudom nije prošla „PENKALA“ o prvoj lopti u Pljevljima ( navodno doneli je neki Penkala i Volkar, kako bi se anulirao Filip Savov Đurašković) koja je u grad na Breznici došla 1908. ali i događaja koji su drugi namerno zaobilazili i nerado kazivali , jer se takva svedočanstva nisu uklapala unjihovo pisanje istorije i sopstvene uloge u njoj. Radomir Matović sa porodicom živi u Podgorici, piše, istražuje, ispravlja greške nevremena , ponosan i uvažavan na pređeni životni put protkan teškoćama , borbom, pregalaštvom , uvek sa Pljevljima i Pljevljacima u srcu.
Često sam u kancelariji moje Investbanke slušao mnogo lepog o Pljevljima, njegovim ljudima i „Rudaru“ od prof. Mirka Žderića koji je u „Rudar“ došao na početku sezone 1965/66 iz Beograda, gde je bio vrlo uspešan u vođenju timova iz Srbije i Beograda. Pokazao je dosta umeća da tim posle poraza od glavnog konkurenta OFK Titograda 1-4 vrati na ppbednički kolosek. U čudnoj utakmici sa Rabotničkim iz Skoplja za ulazak u Drugu sveznu ligu , Rudar je pretrpeo težak poraz 0- 6 (0-1 U drugom poluvremnu, peh do peha. Povreda pljevaljskog Lava Jašina , golmana Zorana Čovića i dva puta po dva gola za dva minuta. Backović (a.g) 75′ i Spasovski 76′, pa 86′ i 87′ Filipovski za 4-0 i 5-0. U 90′ najbolji igrač Skopljanaca Nakov postavlja konačnih i za Rudar nedostižnih 6-0! Tako je revanš u Pljevljima 10. Jula 1966. pred više od 5.000 gledalaca bio samo formalnost. Sa dva gola u prvom poluvremenu Sadik Katana dao je neku nadu, ali je Nakov golom u 65′ rešio svaku dilemu oko novog člana Druge savezne lige.
SADIK M KATANA ( 1937 – 2011)
Teško da bi i jedan fudbalski znalac pljevaljskog fudbala sastavio najbolji tim „Zmajeva kraj Breznice“ a da u njemu nebi bilo mesta za Sadika Katanu ! Oni koji su gledali igru Rudareve „10“ lako zaključuju da je igrao racionalno, efikasno, sa instiktom za gol kakvi su imali Galić, Santrač ili Prljinčević, brz i uvek na mestu u svakom momentu koncentrisan na igru, i protivnika i kao takav , mogao bi se i danas naći u svakom ozbiljnom timu.
Trenutak ovekovečen fotografijom daleke 1966. Sada negde na nebeskim igralištima: Slavoljub St. Bajić – Struja najbolji strelac Rudara i Lige Crne Gore 1965/66 , Milovan Backović – Backo bivši igrač Radničkog (Bg) igrao je kao Bekenbauer, Karlo Zapušek verovatno najbolji „strani“ igrač koji je oblačio dres Rudara i Mišo Mil. Božović bivši fudb, sudija i član uprave Rudara, pred početak utakmice Rudar- Ivangrad 7- 1 (2-0)
Prvaci Crne Gore 1965/66. Stoje s leva: Milovan Backović. Zoran L. Čović, Miodrag Cane Đorić, Rasim Čakar, Safet Čakar, Radovan Dragaš- Bjeličko i Mirko Žderić trener. Čuče: Drago Kovačević, Sadik Katana, Miloš Perućica, Slavolljb St. Bajić – Struja i Karlo Zapušek Uz ovaj sastav nastupali su i već navedeni: prefinjeni tehničar Duško Rašović, Bećo Durutlić, Hasan Ćirlija, Siniša Mikica Vukojičić, Enes Sarvan, Petar Vrdoljak, Slobodan Cile Bajić, Milinko Dragaš, Bido Bojadžić, Čedo Rovčanin…Tako su veliki doprinos prvoj tituli fudbalera dali Rudareve rukometne veličine Zoran Čović, Bećo Durutlić i Bido Bojadžić.
Stadion na Čitluku, Kraj Breznice ili „Ispod Golubinje“ na kome je prvo zaigrao FD . Jakić daleke 1948. Godine, svedok je svih pljevaljskih fudbalskih događanja, pobeda i poraza , Prvih liga i „Severne regije“ pa sve do sadšnjeg četvorostrukog pobednika kupa Crne Gore. Bravo Rudari. Ovde su svoje sugrađane fudbalske zaljubljenike oduševljavali „Jakićeve“ i „Breznikove“ „zvezde“: Remzo Nuhanović, Šućrija Hadžihamzić, Mišo St. Radičević, Milenko Mišo Aritonović, H. Čole, Dragan Milinković- Čiča, Dragaševići, Budo V. Jauković, Moćevčani Katana , Soković, Ševčenko, pa braća Jugoslav i Tomo Knežević, Čilja Ivanović, braća Čakar, Arslan Hadžalić, Mijat Šljukić, Dragan Damjanović, Vukićević… posebno prvoligaški igrači bivše JUGE: Drago Kovačević, Jovan Joja K. Damjanović, Zoran Vraneš, Blagoje Ostojić – Kljako, Dragan Aničić- Loki , Žarko R. Dragaš, Žarko Lučić, Damir Čakar, Derviš Hadžiosmanović, Mirso Delić…
Nije daleko dan kada će pljevaljski „crveno- plavi“ igrati ponovo na beogradskoj “ Marakani“ tj. stadionu „Rajko Mitić“ sa „crveno- belima“, kao što je to bilo na prvenstvenom meču lige SRJ. 16.9.1994. 3-1(3- 0) Kapiteni R. Pepić i Hristić sa sudijama Đ. Žutić- Z.Arsić- R. Đurović.
I na kraju ovog podsećanja, da navedem i „naj- tim“, sastavljen od nekolicine Pljevljaka a , koji pamte pljevaljske igrače od Jakića do Rudara.
Golamni : B. Jauković, J. Knežević , Z. Čović, Ž. Lučić – bekovi: T. Knežević , K. Andesilić, Z. Vraneš, R. Čakar- Halfovi- M. Aritonović, Š. Hadžihamzić, Z. Dragašević, J. Damjanović , B. Ostojić, M. Delić,
NAVALA: Mišo St. Radičević, Sl. Bajić, I. Ševčenko, Ž. Dragaš, R. Nuhanović, S. Katana, K. Soković, D. Kovačević , Dr. Aničić, D. Čakar…
Izvinjenje svim onima, koji kao i ja imam svoj „idealni“ tim. Dosta i ovih navedenih bi bilo i u “ mom timu“. A ko od nas ne zna da sastavlja „timove“ i „vladu“? Lako je sastavljati tim, uglvnom ti „FK Skupili se“ ne donose rezultate. Tim se pravi, stvara, kao i sve istinske vrednosti, radom, umećem, strpljenjem…
Iako nije rođeni Pljevljak, stavio bih ga u sve timove Rudara svih vremena: Karlo Zapušek, ostavio je neizbrisiv trag na stadionu kraj Breznice. Mislim da je sve znao u igri sa okruglom čarobnicom. Njegovi slobodni udarci, bili su do tada neviđeni i na prostorima mnogo dalje od Breznice. Majstor za sva vremena. Svakako, pored Zapušeka , veliki je broj odličnih igrača i trenera koji su dolazili u Pljevlja i nosili Rudarev dres, ali o tome možda nekim drugom povodom.
Zahvaljujem zemljacima – Pljevljacima, na pruženoj saradnji i podržci u pisanju ovog teksta.
autor, Vojkan T Bojović
