Uskoro Arhus centar i u Pljevljima

NVO sektor aktivno radi na pripremama za otvaranje Arhus centra u Pljevljima

Prema našim provjerenim informacijama uskoro će se u Pljevljima osnovati i otvoriti Arhus Centar,na čijim poslovima se intezivno radi, saopštava izvor blizak ljudima iz pljevaljakog NVO sektora. To bi bio četvrti Arhus centar u Crnoj Gori, poslije Centra u Podgorici, Nikšiću i Beranama, a trenutno ih ima svega 34 u svijetu.

Iz Ekološkog Društva ,,Breznica“ nisu željeli potvrditi ali ni demantovati da ova NVO radi na pripremama otvaranja i osnivanja Arhus centra, pravdajući se da će javnost blagovremeno biti obavještena o svim aktivnostima ove NVO, kao što je to bilo i do sada. – Ono što je sigurno je da će naša NVO pokušati u budućem periodu da iskoristi sve svoje resurse i potencijale da poveća kvalitet javnog dijaloga i omasovi učešće u javnim procedurama, jer je to po nama suštinski mehanizam zaštite javnog interesa i nešto što smanjuje prostor za manipulaciju javnosti ili druge neprimjerene radnje, poput npr. korupcije ili zloupotrebe službenog položaja, bio je odgovor na naše novinarsko pitanje.

Šta je Arhuska konvencija?

Arhuska konvencija je jedan od najvažnijih dokumenata u međunarodno-pravnoj zaštiti životne sredine. U odredbe Arhuske konvencije ugrađena su dva međunarodna procesa: proces izgradnje međunarodnih pravnih normi u oblasti životne sredine, koje su univerzalnog karaktera i od značaja za sve države sveta i proces oblikovanja regionalnih aktivnosti i normi.
Cilj ove konvencije je da se doprinese zaštiti prava svakog pojedinca sadašnjih i budućih generacija, da žive u sredini koja obezbeđuje zdravlje i blagostanje.

Značaj Arhuske konvencije

Osnovni korisnik Arhuske konvencije je „javnost“, odnosno građanin kao pojedinac ili udružen u različite forme udruživanja. Arhuska konvencija precizno definiše termin „zainteresovana javnost“ s tim što se nevladine organizacije koje se bave pitanjima životne sredine, a prema nacionalnom zakonodavstvu ispunjavaju uslove za to, automatski smatraju zainteresovanom javnošću. Samim tim, Arhuska konvencija postavlja nevladine organizacije u privilegovan
položaj.
One su, takođe, od samog početka bile uključene u pregovore koji su prethodili usvajanju Arhuske konvencije. Na ovaj način, kao partner u procesu kreiranja i razvoja politike zaštite životne sredine, što je predstavljalo sasvim novi pristup u radu UN-a u ovoj oblasti.
Konvencija obavezuje države članice da učine dostupnim informacije od značaja za životnu sredinu, omogući predstavnicima javnosti da učestvuju u donošenju odluka i obezbedi im adekvatnu pravnu zaštitu u slučaju nepoštovanja ovih prava.
I bez ulaska u detaljnije razmatranje odredbi Konvencije, može se zaključiti da ona teži ukidanju državnog monopola u oblasti životne sredine tako što građanima i nevladinim organizacijama omogućuje pristup informacijama i aktivno učešće u različitim procedurama od značaja za životnu sredinu i time ih dovodi u poziciju partnera u ovim procesima.

Uloga Arhuske konvencije

Arhuska konvencija se najvećim delom bavi i formuliše obaveze i prava strana ugovornica prema javnosti. U ovoj konvenciji se prvi put pravo svake osobe da živi u životnoj sredini koja odgovara njenom zdavlju i blagostanju, stavlja u korpus osnovnih ljudskih prava.
Konvencija obavezuje:
• države članice da učine dostupnim informacije od značaja za životnu sredinu, omogući predstavnicima javnosti da učestvuju u donošenju odluka i obezbedi im adekvatnu pravnu zaštitu u slučaju nepoštovanja ovih prava;
• da se životna sredina čuva i unapređuje u interesu sadašnjih i budućih generacija;
• da se građanima obezbedi pravo na pristup informacijama, na učešće u donošenju odluka i da se oni zaštite pred nadležnim državim organima, a naročito pred organima pravosuđa;
• konvencija postulira pravo čoveka na adekvatnu životnu sredinu, da živi u sredini koja obezbeđuje zdravlje.
Odredbama Konvencije teži se ukidanju državnog monopola u oblasti životne sredine tako što se građanima i nevladinim organizacijama omogućava pristup informacijama i aktivno učešće u različitim procedurama od značaja za životnu sredinu i time ih dovodi u poziciju partnera u ovim procesima.
U Arhuskoj konvenciji ljudska prava se neposredno vezuju za životnu sredinu. Ljudska prava koja su definisana i garantovana drugim međunarodnim ugovorima, u Konvenciji se direktno vezuju za životnu sredinu i podstiče aktivno učešće građana u politici životne sredine (informacije, učešće u donošenjuodluka i zaštita pred nadležnim državnim organima, a naročito organima uprave i pravosuđa