Na današnji dan pre skoro 100 godina, 23.decembra 1916 austrougarski okupator napravio je ovaj snimak u Boljanićima i pedantno, latinicom zapisao sve ono što fotografija treba da ima pa da njen značaj i uloga budu civilizacijkih vrednosti, da se pokolenja ne pitaju, ma gde je ovo, ko je ovo, kad je ovo… I Pljevljaci su među svojim žiteljima imali takve ličnosti, pa je samo zahvaljujući njima ostalo nesporno mnogo događaja i ljudi iz proteklih vremena. Jedna od njih je bila Milka D. Krezović ( sestra prota Milana) koja je iza svake svoje fotografije sokolskog društva, SPD Bratstva i dr. beležila, i tako ostavila i sačuvala ne samo uspomene i jedno vreme, već onemogućila mnoge prevrtače i mladojaničare da škrabaju kako im je džepu bolje. Pljeljaci su uglavnom sačuvali uprkos svom nevremenu koje traje do današnjih dana, mnogo toga, a vreme koje dolazi biće valjda i bolje za istraživače i pogotovo one koji će imati i više umeća i snage od pisca ovih redova. Inače, ovu temu pljevaljskih paćenika, obradio je i zapisao jedan od najboljih hroničara našeg grada poč. Savo Pejatović – Goran. Verujem da će se i neko iz Komisije za davanje imena ulica, setiti pa nazvati jesnu od njih PLJEVALJSKIH LOGORAŠA, gde bi bili obuhvaćeni i ovi iz 1916, kao i oni iz 1941.
Pre nego što je napravljena fotografija „iza kasarne u Boljaniću“, okupator uz pomoć vernih sluga je napravio spiskove i u proleće 1916. internirao na stotine ljudi pljevaljskog kraja, žena, dece i posebno uglednih i patriotski opredeljenih ljudi: Vojo Đenisijević sa braćom Acom i Jovanom, prota sava T. Vukojičića, dosta članova ugledne svešteničke porodice Šiljak, Mihajla V. Dragaševića, Filipa S. Đuraškovića, Laza Šećerovića i njegovu bratanicu Marušku (16. godina) i dr. Svi su oni iz sabirnog logora u Zenici odvedeni u mađarske logore smrti Nežider i Boldogason. Savo Pejatović je imao prilike i umeća i razgovarao i zapisao ovo stradanje ( Vidi PV novine: ŽENE U LOGORIMA SMRTI, 01.8. 2001) Tako je Anđa Despotović iz Obardi oteerana u logor u šestom mesecu trudnoće ! Malu Milenu, rođenu u logoru, sahranila je u raku koju je sama iskopala ! Rista Borović iz Boljanića, kojoj su Švabe ubile muža, oterali su logor, uspela je da preživi. Između ostalog u pomenutom tekstu rekla je Savu o trogodišnjoj patnji: Na povratku sam poznala samo Metaljku i moju kuću. „ kada sam stigla, rekla sam ovo je zemlja za sve moje suze. Da se isplačem u slobodnoj rođenoj zemlji. Poljubiću je svojim suvim usnama, pašću na nju stisnuti je i politi suzama jada…! Verujem da će današnji opštinski rukovodioci i posebno dr Miloje Pupović, humanista i časni čovek, naći mogućnost za pristojno sećanje na ove nevine žrtve od Boldogasana preko, Mathauzena, do Osenbrika i dalje…
Vojkan T. Bojović
Ova Fotografija iz sabirnog logora Zenica , koju je napravio, 07.11.1916 kako je zapisao na njenoj poleđini Jovan Đenisijević „ jedan feldvebe“
Logoraši u Ѕenici, na fotografiji dopisnici koju su Đenisijevići poslali snahi Katarini u Pljevlja. Na njoj je veliki broj Pljevljaka; sede sleva: Filip Savov Đurašković (?), proto savo T. Vukojičić i Laѕo Šećerović, Stoje u gornjem redu Pero i Janićije Janićijević, Mihajlo V. Dragašević (sa žirar. Šeširom) Ispod Jako Hadžijakšić, Rajko Debeljević, Vojo Đenisijević…
Danka Mitranović na grobu svog rođaka Živka Pejatovića 27.10.1956 u mestu Thuine kod Lingena, Nemačka koji je umro u Logoru 25.4.1945. godine.( danka Mitranović je Živkova sestra od tetke i sestra po ocu mojora vojske KJ Bora Mitranovića.
9 коментара
Poštavanje G-dine Bojoviću. Dozvolite da vas zamolim za pojašnjenje termina-skraćenice „KFOR“ u legendi fotografije sa Boljanića.
Unapred zahvalan
Svaka cast Vojkanu. Dragocjeni su njegovi dokumenti koji svjedoce o istoriji pljevaljskog kraja. Sto se tice fotografije na Boljanicima na slici su znameniti ljudi tog kraja ciji potomci su takodje kasnije bili ugledni domacini. Poznato je da su Dromnjak Petar, Hamzic Mujo i Plakalo Omer bili narodni prvaci na Kovacu i okolnim selima. Zatim Radovic Djordjo i Tahirbegovic Omer su bili prvaci iz bukovickog kraja. Knezovi na samim Boljanicima i boljanickim selima su bili knez Risto Borovic, ciji je unuk bio Branko Borovic, takodje ugledni covjek ovog kraja. Iz tog kraja je bio i prvak Mujaga Jonuz ciji je unuk Selim Jonuz sa Iline glavice. Muktar Agan Gadzo je imao sina koji je kasnije za vrijeme Kraljevini Jugoslavije bio direktor banke. Pogresno je upisano prezime da se knez Mihailo prezivao Srbovic, treba Grbovic. Njegov brat Ilija Grbovic iz Glisnice (zaseok Jakubov grob), bio je takodje jedan od veoma cijenjenih ljudi tog kraja.
Cenim rad g. Bojovica i jedino sto mu zameram je sto ponekad daje neke politicke komentare na samom dokumentu sto kao istrazivac nebi smeo. Isto tako ima malo glorifikaceije u tekstu g. Jonuza. Tu bih izvrsio ispravke jer su knezovi bili Risto i Simeun Borovic. Radovic nije bio bukovicki nego meljacki knez. A sin pomenutog Agana je zavrsio ondasnju gimnaziju i bio bankarski cinovnik.
Поштовани Боровићу, ма то КФОР је одлетело са полеђине фотогр.Нисам обраћао пажњу, ту се радило заиста о угледним људима из Бољанића и Пљеваља, како је Смаил Јониз то лепо и навео. Неко ће то све боље урадити од моје маленкости. За неки почетак после 100 година и ово је добро. Пљевљаци имају ту културу сећања и на људе и на догађаје много више од других, чак и од Европе, чему она доста говори, а ради другачије. Опрости, ако те је то КФОР нешто повредило. Поѕдрав Војкан
Zahvaljujem na pojašnjenju.
Smatram da bi bilo korektno otkloniti propust na način da se postavi fotografija sa korektnom legendom, a postojeća ukloni. Verujem da je to moguće učiniti u dogovoru sa administracijom sajta.
Svakako da je takva aluzija neprijatna. Javna reč ima svoju težinu.
Postovani Borovicu, imate moju saglasnost da napravite legendu za fotogr. kako mislite da je korektna i da ce sve zadovoljiti. Takodje, treba ispraviti i legende ispod slika logorasa. Tj zamenjene su , ono sto je ispod prve fotog. logorasa treba da bude ispod druge, a foto nije iz Senice nego ZENICE BiH.
Za one koga ova tema vise interesuje, ne treba da idu do Arhiva ( tu treba mnogo vremena i znanja) nego do PV. novina i potraze listove iz februara 1988. kada je objavljivan feljton Sava Pejatovica U LOGORIMA SMRTI 1915 -1918. kao i pisanja o dolasku crno-zute monarhije u nas grad i sl. Vidi Istorija Pljevalja str.291 i 292 . Imao sam mogucnost da sa jednim od logorasa sa fotografije Janicijem P. Janicijevicem (1888-1982) nasim komsijom iz Trsove o tome i razgovaram. Da li je fotog. iz 1916. trebalo staviti ne u 1916, nego negde u 1926, 1966. 2006…To neka radi neko drugi. Sto se tice ljudi vec sam rekao o njima, i ne dovodim ih ni u kakvu vezu sa logorasima, to je Jonuzova konstrukcija, ali to je ta godina, to vreme, ti ljudi, tu vam ja nista ne mogu.Kako je nastala ? Valjda foto aparatom i zar nije dovoljno kad i gde je nastala i sto je najglavnije , ko je sve na njoj. Pa gospodine Jonuz , recite nam kako je nastala, kojim aparatom i sl.i to je interesantno.
Zaista vas ne razumem !!!
Ne mogu ja ispravljati vaše tekstove. Obratite se administraciji sajta i u dogovoru sa njima ispravite komentar.
Zaista vrijedan materijal. Samo ovakvi ljudi i na ovakav nacin mogu sacuvati autenticnost Pljevalja. Ovo sto nam se trenutno desava je susta suprotnost od onoga sto smo bili i stremili vjekovima. Danas su na vidjelo izasle bjelosvjetske hostaplercine a potporu im daju domaci izdajnici ciji bi se preci stidjeli onoga sto rade.
I pored svog postovanja prema g. Bojovicu i njegovom radu, na mogu da prihvatam njegove proizvoljne aluzije i neprimjerene komentare uz fotografiju sa Boljanica. On ne zna kako je fotografija nastala. Istorijska istina je, koju nas narod tog kraja dobro pamti, da se radilo o veoma casnim i najuglednijim ljudima koji su ostali dostojanstveni i vazda uz svoj narod i u najtezim vremenima. Oni su tada zalozili svoje glave zarad svog naroda. Pokusaj paralele i dovodjenje u vezu nasih casnih ljudi sa fotografije sa Austrijom i pljevaljskim logorasima je sasvim proizvoljna i nenaucna konstrukcija. To jednostavno nema veze jedno s drugim pa ga ne treba ni stavljati u zajednicki kontekst jer citalac, koji ne zna istinu moze da stekne pogresan sud.