Грбовић-Планиране и најављене едукације никада и никоме нису биле ускраћене

Oсјећајући обавезу доследности истини, транспарентности, сматрајући да је обавеза јавне установе отвореност према свим питањима јавности, осврнућемо се таксативно, чињенично и темељно на цијелу ситуацију у вези са односом установе према др Халиловићу и његовим односом према установи, а који је проблематизован његовим захтјевом за учешће на конгресу ортопеда у Давосу – Швајцарска.

Континуирана медицинска едукација је вид стручног усавршавања љекара који је јасно прописан и одређен законским и подзаконским актима. Норме које третирају ово питање нису императивног карактера нити се могу ригидно и безусловно тумачити. Слободни дани који се одобравају у ову сврху спадају у плаћено одсуство које се тражи захтјевом и одобрава од стране послодавца. Појам плаћеног одсуства је регулисан и Законом о раду и Општим колективним уговором и Гранским колективним уговором и у сваком од ових аката прописана је потребна сагласност послодавца условљена потребама процеса рада што је посебно осјетљиво питање у здравственим установама због специфичности дјелатности коју обављају.Обавеза и потреба континуиране едукације мора бити усаглашена са процесом рада, потребама установе, годишњим одморима као и бројем обављених едукација у претходном периоду. А оно што је најважније и што је од есенцијалног и круцијалног значаја јесте да свака едукација мора бити предвиђена Годишњим планом едукација који се доноси на почетку сваке године и кроз који љекари планирају своја усавршавања и који установи служи као средство организовања рада и активности на годишњем нивоу. Дакле, наведену едукацију др Керим Халиловић није предвидио нити планирао нити у крајњем уврстио у план едукација. Што значи да не постоји законска нити нормативна обавеза одобравања ове едукације. Именованом су у претходном периоду одобраване едукације и исти је похађао усавршавања у складу са организационим могућностима процеса рада установе. Тако је др Халиловићу у претходном периоду омогућено учешће на Европском конгресу хирургије рамена и лакта у Минхену као и учешће на Годишњој аустријско – америчкој школи ортопедије у Салзбургу. Исто тако у протеклој години омогућен му је допунски рад у Општој болници Бијело Поље и Приватној здравственој установи у Подгорици.Тако да се не може ни у ком случају говорити о било ком виду дискриминације. Оно што је веома битно јесте и да се према свим љекарима поступа у потпуности на равноправан начин, одобравају им се едукације када то дозвољава процес рада, али не безусловно и непланирано, већ у складу са Годишњим планом едукација, процесом рада и потребама установе. 

Ми као установа водимо рачуна о едукацији љекара, посебно обраћајући пажњу на бодове за обнову лиценце и ниједном љекару није ускраћено право да скупи до 120 бодова у току седам година колико је прописала Љекарска комора. Морамо ипак нагласити нашу законску обавезу да пружимо здравствену заштиту свакој особи која је у стању потребе и пацијент мора бити на првом мјесту. Замислите ситуацију у којој имате трауму, прелом, повреду, а ми као болница нисмо у стању да му укажемо помоћ јер се љекар који има важећу лиценцу за рад, који је едукован и има способности да помогне, налази на едукацији. Овдје је приоритет право пацијента на здравствену заштиту. Негдје се мора напоменути да се годишње организује на стотине оваквих едукација свих специјалности те да је немогуће одобрити све захтјеве. Као што сам напоменуо трудимо се да нађемо мјеру којом ћемо помоћи сваком љекару у његовој каријери, али и којом нећемо угрозити право повријеђеног или болесног пацијента на здравствену заштиту.

Сарадња са болницама у Црној Гори по питању ангажовања љекара је на завидном нивоу, међутим због потребе процеса рада или интерне организације нису увијек у могућности да нам изађу у сусрет. 

Апсолутно је нетачно и неодрживо да др Халиловић има драстично више дежурстава у односу на друге специјалисте јер он на мјесечном нивоу има 5 дежурстава, а ја као директор установе и специјалиста гинекологије имам исто толико дежурстава, док на примјер неки специјалисти на интерном одјељењу имају и по 6, а на гинекологији и по 7 дежурстава. Тако да је сасвим јасно да др Халиловић није дискриминисан нити је изложен било каквом притиску.

Што се тиче изрицања дисциплинске мјере иста је потпуно оправдано изречена и у складу са свим законским и подзаконским актима. Наиме, свако одсуство са посла мора бити најављено и одобрено од стране послодавца. Основи за плаћено одсуство предвиђени Општим колективним уговором и Гранским колективним уговором, међу којима је и смрт сродника изван уже породице, да би се реализовали морају бити пријављени и одобрени. Члан 6 Општег колективног уговора ставом 4 предвиђа да се право на плаћено одсуство остварује подношењем захтјева послодавцу уз који запослени доставља одговарајући доказ о постојању разлога за одсуство са рада. Дакле, плаћено одсуство не одобрава шеф службе већ послодавац.

Свако неоправдано одсуство са рада, било да се ради о једном или више радних дана је основ дисциплинске одговорности сходно Закону о раду, Општем колективном уговору и Гранском колективном уговору. Дужина неоправданог одсуства одређује тежину повреде. 

Истичемо да се надамо да ће др Халиловић ову одлуку оспорити на суду гдје ћемо доказати, користећи право на слободан приступ информацијама, да је именовани био одсутан из земље, а водио се да ради, и више од десет дана, што говори о дужини неоправданог одсуства и тежини повреде радних обавеза.

О „дискриминацији“ којој је поменути љекар изложен најбоље говори ситуација од прошле године када се тадашњи шеф службе ортопедије, пар дана по одобравању годишњег одмора др Халиловићу, разболио и одсуствовао по основу болести, установа није прекинула коришћење годишњег одмора др Халиловићу, а на шта је имала законско право, него крајњим напорима успјела да нађе замјену, заштити грађане Пљеваља и Жабљака, а не наруши доктору комфор одмора од напорног рада.

Такође, веома је важно истаћи да је др Халиловић као специјалиста у нашој установи почео да ради у фебруару 2024. године, а да је само у тој години Општа болница Пљевља потрошила преко 10 хиљада еура сопствених средстава на ангажовање ортопеда из других установа као вид помоћи и растерећења својим ортопедима.

Др Халиловић је према Општој болници Пљевља везан уговором о специјализацији по коме је обавезан да у установи остане на раду најмање двоструко вријеме у односу на вријеме трајања специјалистичког стажа, међутим, именовани, од самог почетка мог мандата покушава користећи политичке структуре да изврши притисак на менаџмент како би се одлободио наведене обавезе, што је вјероватно и позадина цијеле ове ситуације. При том треба нагласити да је др Халиловић љекар са минималним бројем дежурстава у току пандемије COVID 19, што довољно говори о његовом доприносу у најтежем периоду за здравствени систем.

Имајући у виду наведено, недвосмислено се може закључити колико је тешко и комплексно организовати рад служби у установи, при том испоштовати законске одредбе о трајању приправности, слободном дану после дежурства, континуираној едукацији, годишњем одмору (на који ортопеди имају право у трајању од 37 радних дана у току године), при том суочавајући се са недостатком кадра и императивом апсолутног задовољења потреба корисника услуга здравствене заштите. Из правила професије, етике, заклетве љекара, разума и логике произилази да је непојмљиво дати приоритет конгресу од 5 дана у односу на здравље грађана Пљеваља и Жабљака.

С поштовањем,

                                                                                                        Директор,

                                                                                                Д

р Саша Грбовић