У сали Скупштине општине Пљевља, а у организацији Народне библиотеке „Стеван Самарџић“, одржана је промоција збирке пјесама нашег суграђанина Дарка Ђондовића „Шапат срца“.
Дарко Ђондовић је, као што је то напоменуо Миленко Јовић, искорачио на књижевну сцену Пљеваља још 2021. године пјесничком књигом „Занесен љепотом“.
„Интересовање које је изазвала њена промоција и утисци произашли са ње били су подстрек аутору да крене у нову поетску авантуру изазовног наслова „Шапат срца“. Инспирација животом и вјером да ће доћи бољи дани, да ће сунце радости опет почети да грије, која је обиљежила његову прву књигу, нашла је централно мјесто и у његовој другој књизи коју започиње пјесмом „Да будући дани буду бољи'“, рекао је Јовић који је, читајући стихове, представио стваралачки опус Дарка Ђондовића, филигрантски приступајући емотивним доживљајима и порукама самог аутора.
Миленко Јовић, као предсједник Књижевног клуба „Далма“, вишегодишњи предсједник Савјета Југословенских дана хумора и сатире „Вуко Безаревић“ и личност која је оставила снажан печат на пљеваљској културној сцени, своје језгровито излагање завршио је поруком: „Сигуран сам да ће ова књига пригрлити читаоца“.
Директорица Библиотеке Бојана Ђачић истакла је да поезија Дарка Ђондовића потврђује моћ пјесничког надахнућа, која лако налази читаоце и поклонике, али и побуђује многа питања на која одговоре тражимо у себи.
„Дарко Ђондовић, ријетка је, и по много чему јединствена стваралачка личност. Његова поезија је потекла из дубоког емотивног врела. Из срца пуног емпатије настао је његов поетски родослов. Најузвишенија врлет у његовом пјесничком опусу су два мотивска епицентра. Кроз призму завичаја исказује свој лични идентитет, али изразиту емоцију Дарко преноси испољавањем људских емоција које произилазе из љубави, стварајући тако дјело које додирује срце читалаца. Цјелокупни поетски опус Дарка Ђондовића, баштини један оригиналан духовни орјентир који су му даровала његова завичајна, пљеваљска небеса“, казала је Ђачић и нагласила да Ђондовић потврђује пјесника који воли и разумије живот, дарујући нам стихове као путоказе дјетињства, успјеха, љубави и носталгије.
С друге стране, додаје она, Дарко Ђондовић није само пјесник, него је и предани читалац, баш онакав каквог и његове пјесме изискују.
„Читајући његове пјесме, помишљам да би њихов логички биљег био у томе да кад год посрнемо, оне су ту да нас подигну“, саопштила је, између осталог, Бојана Ђачић.
На самом крају, присутној публици обратио се и Радомир Терзић који, упркос чињеници што је од средњошколских дана, па надаље кроз цијелу професионалну каријеру највећу пажњу посвећивао природним наукама, активно прати књижевно стваралаштво и чаробни свијет поезије.
„Читао сам пјесме из збирке док су биле још у рукопису. Али, тек када сам узео књигу у руке, био сам пријатно изнанађен са неколико ствари. Дочекале су ме предивно дизајниране корице, илустрације које су подударне са пјесмама, урађена је и каталогизација; тако да комплетна форма књиге одише професионалношћу. Али, када сам са форме прешао на суштину, имао сам утисак да неке стихове први пут читам. Дарко је међу корице ове књиге смјестио неколико изузетних и антологијских пјесама“, казао је Терзић који дуго прати развој Дарковог пјесничког стваралаштва, а кога познаје и ван поезије, и одао признање нашој установи што пружа руку новим и младим ствараоцима, и што својим активностима прати и поспјешује њихов рад.
У његовим пјесмама, сматра Терзић, туга није сирова и сама себи циљ.
„Она је више сјетна, што говори о Дарковом осјећају за мјеру. У стиховима нема ништа нејасно и загонетно, има само несебичне љубави према свему што га окружује“, каже Терзић и додаје да у обје збирке, откривамо љубав и поштовање према свему што је Дарку светиња: према жени, завичају, домовини, родбини, шаху.
Пјесничко вече уљепшали су рецитовањем Даркових пјесама, ученици Средње стручне школе: Наталија Пантић, Теодора Пуповић, Ана Тошић и Данило Лекић.
