У Прагу је 16.02.1862. године на идејамa др Мирослава Тирша, основано друштво за тјеловежбање, које је убрзо добило име СОКО“ ПТИЦЕ СИМБОЛА НЕУСТРАШИВОСТИ И ВИТЕШСТВА. Врло брзо се проширило и код других словелнских и не сами њих, земаља и народа. Неки хроничари су записали да су прво српско соколско друштво основали 1892. Јован Јовановић Змај Милан Јовановић Батут, Лаза Костић у Новом Саду. Почетком 20. века дошло је до ширења овог покрета у Србији и изван ње. Центар српског соколства био је у Сремским Карловцима и ту је излазио и лист „Српски Соко“. Радило се и на оснивању друштава у Црној Гори и Македонији. Исидор Бајић је компоновао нешто као химну “ ПЕСМА СРПСКИХ СОКОЛОВА“. Организација соколског друштва је била по жупама а 1911. су све ушле у „Савез српског соколства“ на чијем челу је био Стеван Тодоровић. Основна делатност сокола је била да се преко телесних активности , вежбања, развија здравстени, морални васпитни дух код чланства. Као такав „Соко је био неполитичка , некомерцијана организација заснована на хуманости и љубави међу људима без обзира на националну верску, расну, узраст и доб чланова…
Соколско друштво је од свог оснивања имало прекида у раду, током ратова а после Другог св.рата 1945. било је укинуто и замењено тзв. ДТВ Партизан . Прогласили су га нове власти за ФАШИСТИЧКУ ОРГАНИЗАЦИЈУ, иако њени чланови нису ишли на олимпијаду у Берли 1938!
У Пљевљима је соколско друштво основано 1924. године, и да је све било како Бог милује ускоро би обележило и славило неким својим Јавним часом или Академијом 100.година. Иницијативу је дао Пљевљак патријарх српски бл. почивши патријарх Петар Ђ. Росић Варнава ( 1880 – 1937) . Реализовао је све то познати соколаш тог краја и оснивач ужичке соколске жупе Јозеф Јехличка (Ужичани су му подигли споменик) коме је и припадало пљеваљско друштво. Основано је на Видовдан 1924. Друштво је имало и своје чланове у сеоским четама Илинобрдска Забрђу, Потпећу… Из података узетих из Југословенског соколског календара за 1928. њега су у првом саставу сачињавали:
- Старешина : Стеван Дебељевић
- Начелник: Владимир Гигантаја
- Секретар Баране Илић
- Прочелник; РаДомир Ђолевић
- Бр. Чланова 41. Чланица 7. Вежбача 16
Фотограф Саво Ј. Милић (1907 – 1941) члан соколског друштво, овековечиио је готово све његове догађаје. Посебан однос соколи су имали према својој застави. Пљеваљском друштву поклонио је патријарх Варнава Росић (1880 – 1937) у златновезу поред знака друштва писало је : УСТАЈ – ЖИВИ – БОРИ СЕ – НЕ КЛОНИ! У Прагу 1932. је носе Љубица Стојкановић и Драгиша Росић. Пред рат, украдена и вероватно уништена!
Патријарх српски Петар Ђ. Росић Варнава са групом чланова соколског друштва испред зграде СПД Братство. Десно од њега је проф. Светомир Тадић тада на раду у пљеваљској гимназији, као професор историје и земљописа, лево од патријарха Бране Илић сејретар друштва.
Друштво се финансирало највише од чланства и прихода са својих приредби и академија, помоћи дародаваца, од који је највећи био патријарх Варнава, и трговци, Лазар Бајић који се је у Загребу један од првих упознао са радом соколства, Лазар Шећеровић, Ћене Ђенисијевић и др… па су пљеваљски соколи стизали да своја умећа покажу широм КЈ Југославије (Београд, Љубљана, Загреб) на жупским слетовима (Пљевља, Пожега Пријепоље, Ужице) покрајинским , југословенским и свесловенским слетовима у Прагу 28.6. 1932 и Софији 15.07.1939.
Технички кадар чинили су на почетку официри 48.пешад.гвозденог пука, а рад друштва посебно је напредовао доласком Јосипа Жица ( супруг проф, Бране Ђуричковић) за техничког начелника. Други део соколског друштва чинило је просвета, оброзавање и васпитање. Један од прочелник и велики поборник сколства био је и отац нашег славног глумца Љубе Тадића Светомир, тада професор пљеваљске гимназије.
Увек сам се питао, како су из забите вароши Старе Рашке и Санџака, успевали доћи и до у песми опеваног „Златног града“ Прага на највећи скуп, свесоколски слет, када је нама 30.година касније било тешко обезбедити превоз на МОСИ у Нову Варош. Пријепоље, Прибој…?
Захваљујући соколу фотогр. Саву Ј. Милићу и онима који су без страха чували успомену на друштво засновано на хуманости и љубави међу људима без обзира на националну верску, расну, узраст и старосну чланова… доста ће оних до којих стигне овај текст , пронаћи својих ближњих, рођака, комшија пријатеља…Значи ПРАГ 26.јун 1932. Стоје с лева: муслиман НН, Љубо Аритоновић, Јован Стаменић држи соколску застава пљеваљског друштва (задња страна на којој је УПИСАНА и 1931 година када је тадашњи српски патријарх ВАРНАВА РОСИЋ поклонио заставу) Војо Јањушевић, Други ред: ?. Војо Стевовић, Јосип Жиц (техн. начелник) Лагунџија, Милутин Борисављевић, Хајро Абдићевић.
Трећи ред седе: ?, Ристан Павловић, Мухамед Хаџисмаиловић, Сара Борисављевић, Ангелка Р. Ненадић, Ружа Стаменић, Илија Батрићевић Учитељ, и Илија Станић адвокат.
Седе на поду: Гордислава Горда М. Бајић, Момчило Јестровић, НН.
Чланице пљеваљскпг соколског друштва –текмичарски део – вежбачи. Стоје с лева:Славка Јовашевић, Наталија Ната Новаковић( Шаулић), Драга Тодовић, Мила Минић, Милица Росић, Милојка Грујичић, Бранислава Брана В. Ђенисијевић. Чуче: Дана Росић ( Дисова сестра) , НН, Мила Радовић ( Ненадић) и Милка Д. Крезовић. ( Недостаје Мила Н. Рабреновић).
Мила Н. Рабреновић и Милка Д. Крезовић, биле су увек мешђ освајачима медаља на свим соколским скуповима и слетовима.
Са слета у Софији 1939. Чланови пљеваљских сокола: Илија Батрићевић, Миланко Аранитовић и Драгиша Росић.
Један од организатора сценариста и режисера слетова У ФНРЈ за Титов дан и касније Дан младости био је и истакнути такмичар друштва , касније официр ЈНА Шефкија Појатић који је и говорио о томе , да је све о слетовима видео и научио као члан пљеваљског соколског друштва! На фотографоји су поред Шефкије с лева: Јован Стаменић, НН, Вуко Лацман, инг. Даниел Сквориков, Шефкија Појатић, учитељ Илија Батрићевић, Оливера Сквориков, са цвећем, НН. Јосип Жиц техн.начелник, НН, Милојка Грујичић, Чуче: НН, НН, проф.Бранислава Брана Ђуричковић Жиц, и Шабанић.
Јосип Жиц- Чех ( супруг проф. Бране) најзаслужнији за успешан рад соколског друштва, а на овој вежби на вратилу Александра В. Жугића , ни Миро Церар неби имао примедбе!
Јожеф Јехличка начечник Ужичке сокол. жупе , предаје медаљу Мили Н. Рабреновић за освојено прво место на слету у Ужицу 1933.
Теекст некадашњег пљеваљског соколића, моћевчанина Славка Настића, голмана легендарног ФД Јакић из 1947. поводом писања о Соколима као профашист.организацији. Нешто опширније писао и В. Б у Пв. новинама., 15.04. 2007.
Са свечаности дана Уједињена 01. Децембра , између осталог соколи су приказали перформанс на коме је дата историје Југославије, коју у том дану осликава у белом Мила Н. Рабреновић. ( 1937)
Познат као Стари ДИФ (Државни институт физичке културе, ) у београдској Делиградској улици , је изграђен 1935.као Соколски Дом матица који ће окупљати све соколске подружнице , жупе и друштва. Пројекат је арх. Момира Коруновића ( 1883 – 1969) . Он је ово здања Соколског дома „Матица“ пројектовао бесплатно! Био је идеалиста који је веровао у идеале соколског покрета и пансловенства. Коруновић је пројектовљао још 30 соколских домова широм КЈ.Ова грађевина је једна од ретких архитектонских оргинала нашег градитељатва , без преузетих модела од Инстанбула до Беча. Краљ Александар је лично за градњу дао 100.000. динара. После Другог рата зграда је као и сви соколски домови је конфискована и претворене у ДТВ Партизан или у неке друге намене.
Вредни и педантни Саша Недељковић, написаће за „Политику“ да је после пет деценија Соколски покрет обновио рад. На скупштини у Београду 23.7. 1992. Обновљен је рад Савеза сокола Југославије, као ванстраначко удружење за телесно, морално народносно васпиртање деце и одраслих….
Соколска повеља. СЛОБОДА, БРАТСТВО, ЧОВЕК, ЈЕДИНСТВО, РОДОЉУБЉЕ…
И ОВОГА ПУТА, ИЗРАЖАВАМ ВЕЛИКУ ЗАХВАЛНОСТ МОЈИМ ДРАГИМ ПРИЈАТЕЉИМА ИЗ ПЉЕВАЉА, КРЕЗОВИЋИМА, ЂЕНИСИЈЕВИЋИМА (Недићима), Рабреновићима, и надасве МИЛЕНКУ МИШУ Ж. АРИТОНОВИЋУ ( 1928 – 2011) соколићу, колекционару, фудбалеру Јакића и Брезника, уз чију помоћ и документацију , многе личности и догађаји смо разјаснили и отргли од заборава, за нека боља и хуманија времена и друштва као што је било соколско.
БЕОГРАД новемб. 2023. Војкан Т. Бојовић
