Француски амбасадор у Подгорици Кристијан Тимоније оцијенио је, коментаришући напад на предсједничког кандидата Јакова Милатовића на Цетињу „ да је та врста фашистичке агресије против не само европских, већ и основних људских вриједности.“
Разумије се француски амбасадор се није огласио кад је у центру Подгорице претучен тинејџер Д.Р. само због тога што је на себи носио мајицу са обиљежјима ФК Црвена звезда. Да трагедија буде већа, на мајици су били осликани ликови: нобеловца Ива Андрића као и великана српског глумишта: Љубе Тадића, Бате Живојиновића, Драгана Николића, Бате Стојковића…Кад је младић изгубио свијест, разбојници су исцијепали мајицу и побјегли. Коловођа ове разбојничке дружине је након саслушања у ЦБ Подгорица, у консултацији са тужиоцем, пуштен кући. Није ни чудо јер се ради о сину службеника Управе полиције. Накнадно се сазнало да су још двојица од петорице хулигана „татини синови“, тј очеви им раде у полицији. Тек након притиска јавности и медија изгредници су ухапшени.
Шта је заједничко за ова два догађаја? Заједничка им је политичка позадина. Заправо, инспиратор и налогодавац и једног и другог је, нико други до Милио Ђукановић, актуелни предсједник Црне Горе. Није његов највећи гријех што је опљачкао Црну Гору, него што је подијелио и завадио. Никад толико мржње није посијано на мањем простору него што је то данас случај са Црном Гором.
Успут, није опљачкано само оно што је са небом свезано. А кад је и то покушао, да отме храмове и имовину Српске православне цркве, кренуле су литије, које су га довеле „ к познанију права“. А то што му лидери парламентарне већине својим свађама и сујетама не дају да оде у политичку прошлост је посебна брука.
У Црној Гори је увијек било десетак процената усташа, али никада нису имали, макар јавну, подршку државе. Први је Мило Ђукановић оседлао коња том фашистичком соју, позивима да се Црна Гора брани од себе саме, ако треба и из шуме. Из тог сјемена су никле и комите које данас нападају тинејџере по Подгорици због мајице са обиљежјима ФК Црвена звезда, као и предсједничког кандидата Јакова Милатовића на Цетињу.
Још се Ђукановић усудио да оплакује судбину Зорана Ђинђића јер је „његовим убиством задуго убијена европска будућност Србије и Западног Балкана.“ Заборавио је у жару предсједничке кампање да грађани Црне Горе памте да су организатори Ђинђићевог убиства Душан Спасојевић и Миле Луковић Кум радили за црногорску Државну безбједност и имали личне карте, пасоше и оружане листове издате у Црној Гори.
Није ни чудо јер је Државна безбједност прављена по лику и дјелу Мила Ђукановића. Исто тако и полиција, у коју су примани само доказани антисрби из ДПС-а и његових сателита. Управо због тога данас синови полицијсих службеника су у првим редовима кад се јуриша на све што је српско у Црној Гори. Због тога полиција на Цетињу није у стању да обезбиједи промотивни скуп Јакова Милатовића од буквално двадесетак усташа.
Зато, иди Мило и арам ти било. Ти си последњи човјек који има право да оплакује било коју жртву све док пред озбиљним судом не исричаш шта знаш о убиствима: Душка Јовановића, Павла Булатовића, Мома Вучетића, полицијског инспектора Славољуба Шћекића и још многим нерасвијетљеним убиствима. „ Чашу меда јошт нико не попи што је чашом жучи не загрчи“, рече Његош, кога су твоје скутоноше прогласили геноцидним пјесником. Даће Бог и грађани Црне Горе да ту чашу испијеш 19 марта ове године.
Па нек је на здравље и на дуги вијек Црној Гори.
