Beskućnik iz Komina

Četrdesetšestogodišnji Miloš Kovečavić spava pod vedrim nebom

Prije nešto više od dva mjeseca, dok je bio na Žabljaku četrdesetšestogodišnji Miloš Kovačević, dobio je SMS poruku da mu je izgorela kuća. Ovaj dugogodišnji invalid iz Gornjih Komina pomislio je da se radi o neslanoj šali. Međutim kada je došao na mjesto gdje je bila kuća našao je samo zgarište. I pored toga što su vatrogasci stigli na vrijeme požar uzrokovan električnim pražnjenjem brzo je progutao kuću.

–Ne znam možda je bio upaljen zamrzivač i frižider i ništa više. Ostao sam bez ičega za veoma kratko vrijeme, sve je izgorelo, ovo što vidite na meni je sve što imam. Nemam više krov nad glavom, počeo je piču ovaj dugogodišnji teški invalid.

–Ja imam rješenje da ne smijem biti bez nadzora osobe koja bi trebalo da mi pomogne. Kada sam se 1992. godine vraćao sa posla iz RJ „Zelenilo“ imao sam saobraćajni nesreću, udarilo me je auto. Bio sam 18 dana u komi. Jedva sam preživio. Od 1999. godine sam korisnik invalidske penzije, ali ni nju ne mogu da primam, jer sam bio žirant jednom rođaku, od moje invalidnine koja je 140 eura primam samo 30, hajde ti preživi sa 30 eura, kazao je Kovačević.

Da nevolja bude veća ostao je i bez ušteđevine.

–Imao sam u kući 2.600 eura. Planirao sam da obnovim kuću, ali sve mi je izgorelo, priča ovaj nevoljnik iz Gornjih Komina.

Kaže da je obijao pragove, u loklanoj upravi da su mu obećavali pomoć i nada se da će je dobiti. Uskoro će se obratiti JU „Centar za socijalni rad opština Pljevlja i Žabljak“ .

–Ima rođaka i komšija daju mi hranu, pomognu koliko mogu, kriza je ni oni ne mogu mnogo, skroman je ovaj beskućnik.

Nekadašnja kolektivna solidarnost šire društvene zajednice kada se nevoljniku masovno pomagalo, odavno je zaboravljena. Većina muči svoju muku, a oni koji mogu da pomognu nemaju tu naviku. Kovačević neće ničiju milostinju već želi da se obrati institucijama sistema

–Svi mole Boga da padne kiša, a ja da bude sunčano. Za sada mi je toplo pod ovom krošnjom stogodišnje kruške gdje spavam, a kad dođe zima…. Ne znam, možda uradim nešto sebi da prekratim muku, zaključio je Kovačević.