Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит милешевски г. Атанасије упутио је у петак 18. априла 2025. године, из манастира Милешеве, Васкршњу поруку свима вернима Епархије милешевске али и свим православним хришћанима у којој је, честитајући највећи хришћански празник, рекао: – Пред нама су најзначајнији дани у години, ова три дана у које смо ушли, Велики Петак, Велика Субота и Васкрс. Најзначајнији су зато што ових дана улазимо у пуноћу хришћанства, у пуноћу хришћанског знања, хришћанског искуства, хришћанског живота. Најзначајнији су то дани за човечанство.
Син Божији, поставши и сином човечијим, савршени Бог и савршени човек, ушао је у искуство нашега живота. Доживео је све што је људско, осим греха.Суочио се са целокупним људским слабостима, са целокупним људским злом. Све зло човечије напало је на Њега, насрнуло и усмртило Га као човека.
Господ наш Христос доживео је од људи сву њихову злобу, завист, мрзост, све недостатке људског живота је сусрео. И све је надмоћао. Ушао је и у искуство човечије смрти. И свуда прошао као Победитељ и Преобразитељ људског живота, људског искуства, дајући могућност да они који живе са Њиме, по Његовом савету, могу такође да живе другачијим, квалитетнијим, људскијим животом.
Управо због ова три дана, Великог Петка, Суботе и дана Васкрсења Христовога постају потпуно убедљиве Христове речи, Христов позив: Покајте се јер се приближило Царство Небеско. Обратите се и верујте, прихватите Јеванђеље, прихватите Сина Божијега.
Зато оно што најбоље има Црква Христова православна то је управо позив у празновање ових трију дана, где имамо сажето искуство хришћанско. Ми се трудимо ових дана, на Велики Петак, Суботу и Недељу, на празник Васкрса Христовога, да будемо с а Христом. У томе јесте смисао Његовог доласка, Његовог боравка са нама. У томе искуству, у том таквом Христовом присуству међу људима, у свету, јесте нада и шанса за човечанство.
Следујући за Христом, гледајући у Њега, просветљавајући се Његовом Васкрсном Светлошћу, можемо постати и ми способни да тачно сагледамо куда ходи данашњи човек. Да тачно сагледамо све изазове у којима се данас човек налази, све недоумице да решимо на прави начин, међуљудске односе. Ако бисмо у светлости Христа и Његовог Васкрсења посматрали и данашњу нашу ситуацију у целоме свету, човек би одлучио да, у светлости Христове науке, решава све међуљудске односе и утихнуло би оружје, завладао би мир, мир небески, мир међу људима. Човек би загрлио човека, прихватио би Христов позив: Возљубите Бога, јакоже Он возљуби нас. Да и ми заволимо Бога и сву децу Божију.
Највећи значај ових дана, нарочито Великог Петка, када је Господ прихватио да страда за нас, да, такорећи, измири наше дугове, ако смо коме шта дужни, да Он то све измири, највећи значај данашњег дана јесте управо у том показивању, очигледном показивању, не теоретском него на делу, безобалне љубави Божије. У дубини, и у ширини, и недогледне у висини.
Ми се данас дивимо смирењу Сина Божијега који, рекосмо, постаде савршени и смирени човек, како је Он у стању да поднесе све људско зло уперено, дигнуто, против Њега, на Њега, и то безгневно, без гнева, сажаљиво, чак и према онима који Му зло чине. Али, ми се не само дивимо томе, ми на данашњи дан, кад у љубави следујемо Христу, дивећи се Њему, и сами се оснажујемо, постајемо јачи.
Ми имамо у нашој историји, чак и у српској историји, посебно у историји православних Срба, много таквих примера да су људи надилазили ту људску меру савршенства и људске висине. Имамо много примера оних који су, попут Христа, могли безгневно да поднесу свако зло наношено њима од стране злочинаца и да, не само теоретишући него на примеру, покажу љубав и према онима који им зло чине. То је могуће зато што је нама узор Христос, и ту јесте значај хришћанства, тог оригиналног православног хришћанства, што оно оприсутњује не само науку Сина Божијег него и то искуство живота. Тако да хришћани, православни, оригинални, могу да заиста тако сведочећи Христа буду светлост свету, односно оно на шта их Христос и позива. Ви сте со земљи, говори Господ својим ученицима, ви сте светлост свету. Чиме би се осолило ако би со обљутавила, не би било могућности да се сачува природа овога света, нити би било светлости.
Јако је потребно да прослављамо нарочито ова три дана када имамо сажето хришћанско искуство, искуство хришћанског живота.
Придружујући се честиткама које шаље Његова Светост, наш Патријарх, и цела Црква наша православна, ја бих позвао све да обратимо пажњу нарочито на ова три дана из хришћанског календара који су по садржају најсадржајнији и по значају најсветији.
Верујем да сагледавање ових дана и њиховог искуства и садржаја може помоћи у решавању и ових проблема кроз које пролазимо . Верујем да можемо, примењујући Јеванђелско искуство, квалитетно решавати и питања која су ту постављена, укључујући ту и љубав и праштање. Интересантно да одсуствује у нашем речнику та реч, нарочито ових дана. Трпљење, праштање, вољење.
Васкрс ћемо у Милешевској епархији прославити ове године заједно са умировљеним Епископом милешевским Филаретом, који борави код нас. Желимо и њему срећан празник и да доживимо заједно пуноћу Васкршње Светлости и радости будућега Живота Вечнога.
Христос Васкрсе – Вистину Васкрсе!
Срећан Васкрс свима који у Христа гледају.
Izvor milesevskaeparhija.rs
