Књижевно вече др Ружице Левушкине на Сретење
Ружица је књигу посветила свом деди Душану Пријовићу, свештеномученику
Српски културни центар ”Патријарх Варанава” на велики свеправославни празник Сретење представио је нову књигу рођене Пљевљанке, др Ружице Левушкине (дјевојачки Бајић): “Лексика православне духовности у савременом српском језику”.
О књизи су говорили осим ауторке др Ружице Левушкине из Института за српски језик САНУ и др Наташа Вуловић Емонтс такође из Института за српски језик САНУ и мр Марија Лакић, историчар умјетности, као и књижевник Рајко Палибрк, водитељ вечери.
Ружица је књигу посветила свом деди Душану Пријовићу, свештеномученику.
Водитељ Палибрк је истакао да је сама та посвета вриједна као и сва монографија.
Ружица је дирљиво говорила зашто је посветила књигу свом деди блаженопочившем свештеномученику.
– Веома ми је драго да смо се сабрали овдје на Сретење у овако валиком броју. Мој деда Душан Пријовић, свештеномученик, није био схваћен у завичају дуго и ево дошло је вријеме да можемо да га славимо као светога. За мене је било природно да њему посветим књигу, мислим да су ме његове молитве упутиле, као и све нас који смо његови потомци, упутиле су нас кроз живот, показале су нам пут, а тим прије сам се опредијелила за ову тему, желећи да славим Бога, као што је то чинио мој деда, који је пострадао 1945. године када је мучен и убијен, а 2005. године у Манастиру у Житомислићу је канонизован заједно са других 28 дабробосанских и милешевских новомученика. Тако да са радошћу славим сада свога деду и стога му посвећујем ову књигу, а у вријеме њенога писања много пута сам му се обраћала у молитви, тако да је он с те стране помогао и био увијек са мном и док сам писала и када сам обилазила његов гроб – рекла је, између осталог Левушкина.
Др Вуловић је истакла да је књига др Левушкине драгоцјен допринос српској и словенској теолингвистици.
– Ова монографска студија доноси како сублимиране досадашње резултате, тако и нове закључке о статусу лексике православне духовности уз пробрану основу литературу и речнике. Текст монографије је распоређен у пет изузетно богатих целина у којима се лексеме анализирају и разматрају семантички, функционално, стилистички, творбено и тематски…Огроман је, захтеван и замашан посао који је Ружица обавила, огроман корпус из релевантних извора окупља око 15 хиљада речи из области православне духовности! Аутор детаљно анализира сваку тематску групу речи и подгрупе у оквиру њих, термине: теониме, теотопониме и њихова значења…Да све тако тече од Бога ка човеку и од човека ка Богу, сведочи и данашњи празник именован народним називом Сретење, а како се глагол срести етимолошки доводи у везу са придевом сретан, односно срећан остаје ми да ауторки књиге поручим да буде сретна, и за будућа детаљна истраживања, минуциозне анализе, и научне резултате, а свима вама желим од Бога многа сретања, и Сретења, живи били и сретни – казала је др Вуловић, објашњавајући одлике монографије на низу занимљивих примјера.
Марија Лакић, мастер историје умјетности, препоручила је свима књигу па и онима који се не баве стручно српским језиком, јер сматра да је и те како корисна за све читаоце и да могу сви да је читају.
– Ружица је на врло сажет и јасан начин приближила сваком читаоцу шта је то православна духовност, историја Српске православне цркве, историја православља, уз бројне црквене термине, све је то дато једноставним језиком, допадљивим за читање, тако да буде разумљиво свима, као и онима познаваоцима који се баве на само лингвистиком, већ и умјетношћи и историјом умјетности, књижевношћу…те је због тога топло препоручујем – истакала је Лакић.
Издавач ове књиге која се бави лексичо-семантичком анализом и лексикографском обрадом лексике православља у савременом српском језику је Институт за српски језик Српске академије наука и уметности (САНУ). Ова монографија представља прерађену и допуњену верзију рукописа докторске дисертације Ружице Левушкине, коју је одбранила 2013. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду.
Ружичина књига, као и књига њене колегинице др Вуловић може се наћи у Народној библиотеци „Стеван Самарџић” и у библиотеци Српске куће. Објављивање ове књиге је новчано помогла и Општина Пљевља путем конкурса за суфинсирање пројеката из области културе. Вече је одржано 15. фебруара у холу пљеваљског Центра за културу, пред бројном публиком, гдје се тражило мјесто више. Истакнуто је да је наредно представљање ове књиге заказано 28. априла у Београду у Коларчевој задужбини.
М. Т.
Језик се сам уређује
У разговору након формалног дијела књижевне вечери др Вуловић је истакла, поводом великог броја туђица нарочито енглеских у савременом српском језику, да је потребно да чивамо нашу културу и језик, као и језичку норму.
– Потребно је да се трудимо да што лепше говоримо, да деца боље пишу. Кад су у питању позајмљенице, на пример англицизми и њихов утицај ја сам оптимистична, да то неће тако лако на крају опстати. Зашто? Зато што је било различитих кретања у историји језика, ако говоримо о турцизмима данас постоји докторат у којем је објављено да је већина турцизама који су постојали пре једнога века ишчезло. Данас имамо отприлике три хиљаде опште познатих турцизама, јер полако излазе из језика, једноставно на њихово место долазе друге неке позајмљенице или се враћају старе речи. Ми никада не знамо када ће се нешто поново вратити, поново васкрснути. То се не дешава само са турцизмима, већ и са германизмима, галицизмима, језик је жив и он сам има своје процесе које регулише – објаснила је др Вуловић.
