ПРЕДСЈЕДНИКУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ГОСПОДИНУ АЛЕКСАНДРУ ВУЧИЋУ
Уважени господине Предсједниче,
У име грађана општине Пљевља и у своје лично име честитам Вам Дан примирја у Великом рату – Дан капитулације Њемачке царевине 1918. године пред силама Антанте међу којима је Србија била у првом реду дајући за слободу највриједније и најљепше што је имала – цвијет српске младости.
Капитулација Њемачке, а недјељу дана прије тога и капитулација Аустроугарске царевине, била је круна надљудске борбе цијелог српског народа и страшне жртве коју је он принио на пиједестал побједе Добра над Злом.
Изгубивши скоро двије трећине војно способног становништва и огроман број жена, стараца и дјеце, Србија је себе заувијек узидала у темеље слободарског свијета, а српски народ је стао раме уз раме са оним малим бројем народа који су симбол борбе за највеће вриједности цивилизације.
Господине Вучићу,Стављајући данас на своје груди Наталијину рамонду са лентом Албанске споменице –симбол српског васкрснућа, пред Богом бих се огријешио ако не споменем Пљеваљску добровољачку бригаду и бар дио њеног доприноса побједи славног српског оружја и српског духа у Првом свјетском рату. Пљеваљска бригада са својих 3.326 бораца бранила је пуна три мјесеца бок српске војске која се повлачила преко Алабаније. Од Романије и Гласинца, преко Дрине и Челебића, па све до Мојковца, голи, боси и гладни, Пљевљаци су одолијевали аустроугарској армади и своје животе давали немилице, знајући добро за какву светињу гину. У том надљудском боју, бранећи своју браћу, погинуло је или умрло у заробљеништву 859 бораца Пљеваљске бригаде, док је још најмање толико било рањено или умрло од последица рањавања, тифуса или шпанске грознице. О том витешком подвигу Пљевљака најбоље говори податак да је њих 443 одликовано сребрном а 109 златном медаљом за храброст „Милош Обилић“ по чему је Пљеваљска бригада једна од најодликованијих јединица српске војске у Првом свјетском рату.
Нажалост, ни дан данас у Пљевљима не постоји достојно спомен обиљежје нашим славним и часним прецима. Но, сигуран сам да ћемо сви заједно у најскорије вријеме смоћи снаге да им се одужимо, јер ми, њихови потомци, знамо оно што су и они знали, да је од свег злата вриједнија слобода и да је од све силе јача братска љубав.Нека Наталијина рамонда заувијек цвјета на грудима српских синова и кћери ма гдје били и нека во вјеки вјеков ниче из свог пепела.
С поштовањем, Предсједник Општине Пљевљадр Дарио Вранеш
