Поводом предстојећег празника „Његошев дан“, а у организацији Народне библиотеке „Стеван Самарџић“, Општине Пљевља и Секретаријата за културу, социјална и друга питања, у препуној сали Скупштине општине Пљевља одржано је предавање за памћење проф. др Мила Ломпара на тему „Начела добра и зла у Лучи микрокозма“.
У свом уводном слову, директорица Библиотеке Бојана Ђачић, синоћ у улози модератора, најавила је професора Ломпара као човјека богатог знања и широких интересовања, који је у српску књижевност увео ауторитативни и аристократски дух, што је професор и више него оправдао и пред бројном пљеваљском публиком.
А све њих заједно окупио је Петар II Петровић Његош.
Ђачић је, између осталог, подсјетила присутне шта су о Његошу рекли велики умови попут Андрића, Црњанског и других.
„Његош је трагични јунак косовске мисли“ – како га је назвао Иво Андрић; „Који је народну судбину доживљавао као свој лични доживљај“ – како је написао Слободан Јовановић; „Најјачи и најдубљи дух међу српским писцима“ – како га је оцјенио Јован Скерлић; „Тако да до данас цело српство нема два Његоша“ – како је казала Исидора Секулић; „Песник који би и да сав наш народ изумре, јасно и горостасно сачувао његов лик међу народима“ – како је тврдио Милош Црњански; „И кад на овом свету нестане брегова и људи, живеће два црногорска колоса, Ловћен и владика Раде“ – како је рекао Љуба Ненадовић“, подсјетила је Ђачић.
На самом почетку предавања професор Ломпар је подсјетио на вријеме Његошевог ступања на престо и нагласио значај утицаја његовог учитеља Сима Милутиновића Сарајлије „који је омогућио да се Његошев дух расцвета у различитим смеровима“.
Ломпар подсјећа да је Његош два пута био у Русији – 1833. и 1837. године.
- У првом боравку је хиротонисан за митрополита, на свечаности је био присутан и цар Николај I Романов.
Са руских путовања донео је велики број књига. Добро је говорио руски језик, но био је изненађен чињеницом што се на руском двору говорио француски језик. Ту се уочио са парадоксима живота и парадоксима света. То је све разлагало епску форму његове културе и носило га у другим правцима, рекао је Ломпар.
Ломпар наглашава да је човјеково мјесто у универзуму било веома значајно питање за Његоша, и нагласио да је Његош читао хеленске античке мислиоце до којих је допирао у руском преводу.
Надаље, професор Ломпар је анализирао пјесму „Мисао“, за коју је саопштио да је „ембрион Луче микрокозме“.
Луча је написана за четири недјеље Великога поста, а посвета је написана касније.
О свему томе свједочио је Милорад Медаковић као његов лични секретар.
- У писању Луче Његош је ангажовао своје лично искуство које је било молитвеног карактера и које је на неки начин откривало дубљу религиозност, рекао је Ломпар, указујући да је Његош поручио да се Луча штампа у Београду и да „има лепу и украшену вињету на корицама“, што је показатељ, сматра Ломпар, Његошевог осјећаја за естетику.
Медаковић је, истиче Ломпар, свједочио да му је најмилије дјело била Луча.
- Његош се у писању Луче ослонио на једну важну књижевну традицију. Реч је о литература о постању света или Шестодневској литератури. Први истраживачи су сматрали да је спев епигонског карактера и да он на неки начин само понавља то што се у тој врсти књига иначе и казује. Но, потоњи истраживачи, међу којима је и немачки слависта Алојз Шмаус, сматрају да је спев оригиналан по замисли, истиче професор и наглашава изјаву Николаја Велимировића из 1911. године који је рекао да иако у Његошевим делима има канонских одступања, то не мења на истини да је Његош био истински религиозно надахнут човјек.
- О Лучи је много писано, много је писано о Његошевој космогонији. Сам спев се састоји од шест певања и посвете. У прва два певања мотив је усхођење или пут душе ка небу. Остала говоре о небеској бици, о борби Бога и Сатане. У шестом певању описује природа зла. То је питање теодицеје. Спев је космолошки мотивисан и вођен, каже Ломпар који је у предавању посебан акценат ставио на анализу првих стихова посвете:
„Да, свагда ми драги наставниче,
српски пјевче небом осијани,
задатак је см’јешни људска судба,
људски живот сновидјење страшно!“
- Његош показује да у погледу на човека ми имамо две различите песпективе. Из једне дјелује страшно и запрепашћујуће. С друге стране, наш живот је смешан. То је страшна двострукост нашег постојања, наглашава професор.
У даљем, Ломпар је до детаља анализирао питање добра и зла, као и карактер Његошевог песништва.
Иако је Луча на први поглед тежа, она је, сматра Ломпар, лакша за тумачење од Горског вијенца, јер је он пола унутарметафизичко, а пола историјско.
Луча је за професора Ломпара репрезентативни образац нечега што је аскетски мистични одговор.
Цијелу манифестацију уљепшали су ученици Средње стручне школе Ана Тошић, Јована Љиљанић, Теодора Пуповић и Данило Лекић, који су публици, на тренутак, сјајном дикцијом оживјели Његошева дјела: „Луча микрокозма“, „Ноћ скупља вијека“, „Горски вијенац“, „Лажни цар Шћепан Мали“.
