Јуче и данас смо угостили другаре IV и V разреда ОШ „Ристан Павловић“ и њихове професоре разредне наставе Мирјану Боричић, Тину Ђоковић, Дулу Грбовић и Лазара Цупару.
Повод је била годишњица рођења нашег великана Вука Стефановића Караџића.
Током радионице, коју је водила професорица разредне наставе Бојана Старчевић, ученици су се упознали са занимљивим животом и дјелом највећег српског лингвисте, реформатора српског језика, књижевника, сакупљача народних умотворина и пјесама.
Подсјетимо, Вук Стефановић Караџић је рођен 6. новембра 1787. године у Тршићу код Лознице.
О његовом животу и дјелу написани су томови. Његове заслуге за српски народ и науку уопште су немјерљиве, што га је, уосталом, и квалификовало да се нађе у антологијској едицији „100 најзнаменитијих Срба“. Вук је био изузезно цијењен и у Европи. Наиме, биран је за члана Берлинске, Бечке, Петроградске академије наука, примљен је за члана научних друштава у Кракову, Москви, Гетингену и Паризу. Одликован је од руског и хабзбуршког цара, од пруског краља и Руске академије наука
У најкраћем, неопходно је истаћи да је Вук аутор прве граматике говора простог народа коју је назвао „Писменица сербскога језика“, а која је угледала свјетлост дана у Бечу 1814. године. Четири године касније објавио је и „Српски рјечник“ у коме је било 26.270 ријечи које су се користиле у говору народа у Србији, Срему и Војводини.
За друго издање „Српског рјечника“ Вук је прикупљао грађу из говора становништва Црне Горе, Дубровника, Далмације и Хрватске. Ово издање је објављено у Бечу 1852. године и у њему се нашло чак 47.427 ријечи.
Његова филолошка и историографска заоставштина, као и допринос који је оставио у етнографији, антропологији и на многим пољима, представљају велики допринос цјелокупној културној баштини нашег народа.
