Socijalno preduzetništvo – potencijal za unaprjeđenje socio-ekonomskih prilika u Crnoj Gori

U kontekstu visoke nezapošljenosti mladih i regionalnih nejednakosti, socijalno preduzetništvo u Crnoj Gori je važan resurs koji može dati dio rješenja i doprinijeti ekonomskom i društvenom razvoju. Da bi osnažilo socijalno preduzetništvo u državi, neophodno je donošenje Zakona o socijalnom preduzetništvu, strateški pristup donosilaca odluka i finansijska podrška za jačanje kapaciteta novih socijalnih preduzeća, kao i vođenje sveobuhvatne godišnje statistike ovakvog vida poslovanja, navodi se, između ostalog, u studiji „Socijalno preduzetništvo: potencijal za unaprijeđenje socioekonomskih prilika u Crnoj Gori„, koju je objavio Centar za građansko obrazovanje (CGO) u okviru projekta „YouthJobLink – povezivanje mladih i socijalnih preduzeća“, a koji se sprovodi uz podršku Evropske unije, posredstvom Direktorata za finansiranje i ugovaranje sredstava EU pomoći (CFCU) Ministarstva finansija.

Studija daje uvid u trenutno stanje socijalnog preduzetništva u Crnoj Gori, ali i upućujuće prakse iz Evropske unije. Kroz analizu relevantnih dokumenata i slučajava, identifikuju se ključni faktori uspjeha i izazovi s kojima se suočavaju socijalna preduzeća. Akcenat je stavljen i na ulogu socijalnog preduzetništva u smanjenju nezapošljenosti mladih, odnosno na to kako se kroz promociju ovog koncepta, kao atraktivne karijerne opcije, mogu stvoriti bolji socioekonomski uslovi za mlade, a sve kako bi se ukazalo da socijalno preduzetništvo ima potencijal da bude jedan od važnih pokretača ekonomskog rasta i društvenog razvoja države.

„Socijalno preduzetništvo u EU ima ključnu ulogu u ekonomskom i socijalnom životu, sa oko 2,8 miliona socijalnih preduzeća koja zapošljavaju oko 13,6 miliona ljudi, odnosno 6% ukupne radne snage. Kod nas je to relativno nov koncept u Crnoj Gori, ali postaje sve važniji segment ideje o ekonomskom i društvenom razvoju„, ocjenjuje autorka studije Valentina Ostojić, saradnica na programima u CGO-u.

Ona ukazuje i na nerazvijenu statistiku koja se odnosi na socijalno preduzetništvo u Crnoj Gori, kao i da ne postoji „popis“ ovakvih preduzeća, ali da su nezvanično mapirane vrlo interesantne i društveno korisne inicijative širom Crne Gore, koje adresiraju različite dijelove društva, poput Seljak.me, digitalne platforme koja povezuje poljoprivrednike i potrošače, ili Igraj.me, preduzeća koje proizvodi edukativne društvene igre s ciljem očuvanja kulturne baštine.

„Socijalno preduzetništvo nije zakonski regulisano kao takvo u Crnoj Gori, što dodatno komplikuje proces osnivanja ovakvih preduzeća. To prati i nedostatak adekvatne finansijske podrške za novoosnovana socijalna preduzeća, iako imamo primjere koji pokazuju da socijalno preduzetništvo može odgovoriti na potrebe lokalnih zajednica, a istovremeno stvoriti održive poslovne modele“, navodi Ostojić.

Stoga se u pravcu razvoja socijalnog preduzetništva u Crnoj Gori preporučuje se usvajanje Zakona o socijalnom preduzetništvu, koji bi obezbijedio pravni okvir i jasne smjernice za funkcionisanje socijalnih preduzeća, uspostavljanje godišnjeg statističkog monitoringa, kako bi se pratile i analizirale performanse ovog sektora, ali i realizacija finansijskih mehanizama podrške za mlade preduzetnike i novoosnovana socijalna preduzeća.