Rudnik uglja Pljevlja je opredijeljen za pravednu tranziciju, ali prilikom donošenja svih odluka mora se voditi računa o stabilnosti Crne Gore, planirati detaljno, dugoročno i sprovesti tranziciju u onom trenutku kada Crna Gora bude spremna da se odrekne svog najvrijednijeg resursa – TE „Pljevlja“. To je istakao izvršni direktor Rudnika Nemanja Laković, govoreći na međunarodnoj konferenciji o energetskoj tranziciji i dekarbonizaciji „Energy Week Western Balkans 2024“ koja se ove godine održava u Budvi.
Podsjetio je da je Evropska komisija, u decembru 2020. godine, pokrenula inicijativu za regione uglja u tranziciji na Zapadnom Balkanu čiji cilj je bio umrežavanje svih institucija koje mogu da doprinesu procesu u okviru koga je omogućena komunikacija sa EK kroz šest međunarodnih organizacija.
„Kroz te inicijative Pljevlja su povezana sa Rudnikom u Velenju sa koji smo ostvarili izuzetnu saradnju i intenzivnu komunikaciju. Rudnik u Velenju je jedan od najboljih primjera u Evropi kako se sprovela pravedna tranzicija i mi koristimo njihova iskustva koja su implementirali. Oni imaju izuzetnu saradnju sa lokalnom zajednicom. Na nivou opštine umreženi su fondovi EU kako bi se ostvarila što veća tranzicija radnih mjesta“, objasnio je Laković.
On očekuje da će sa evropskim institucijama imati što bolju saradnju kroz pristup fondovima, čak i bespovratnim, koji mogu da omoguće pokretanje novih biznisa, a sve sa ciljem što boljeg sprovođenja procesa pravedne energetske tranzicije. Upravo zbog toga je Rudniku formirano odjeljenje za pravednu tranziciju, a plan je razvoj novih sektora koji će biti spremni za tranziciju radnih mjesta.
Laković je istakao značaj RUP-a i TE za kompletan sistem države, te da je učešće ova dva sistema u ukupnoj proizvodnji električne energije u 2023. godini bilo 40 odsto.
„Tako da nas potvrda ministra Mujovića da će preispitati odluku ministarskog savjeta Energetske zajednice od 15. decembra ohrabruje, jer znate da se po toj odluci Crna Gora obavezala da će do 2030. godine smanjiti za 50 odsto emisiju CO2, što smatramo da je izuzetno nerealan rok. Ovom problemu moramo pristupiti vrlo detaljno i postavljati realne tokove koji se mogu ostvariti“, zaključio je Laković.
Istakao je da su Pljevlja u posljednjih 30 godina izgubila 20.000 stanovnika prvenstveno zbog ekoloških problema. Tako da se čitav sistem u Crnoj Gori „probudio“ – radi se ekološka rekonstrukcija TE, toplifikacija grada i svi parametri govore da idemo u dobrom pravcu ka zelenoj tranziciji, očuvanju životne sredine i zdravlja ljudi.
Na konferenciji pored Lakovića, učestvuju i direktor Sektora ekonomskih poslova Jadranko Lončar, direktor Sektora za razvoj i investicije Miroslav Đurišić i direktor Sektora za strateško upravljanje i poslovnu transformaciju Milan Dragašević.
