Таман смо помислили, ха, Боже помози, овога пута ће бити наопослом. Тако је већина грађана размишљала уочи, два пута одлаганог, пописа становништва у Црној Гори, који је обављен у децембру 2023.године.
Десиле су се промјене у августу 2020.године када је смијењен режим Мила Ђукановића, постигнут договор власти и опозиције око пописа и набавке софтвера, помоћу кога ће сваки грађанин Црне Горе, моћи да провјери тачност својих података. Кад оно, оп цврц гевезен зајн. Таман као што Цане Курбла, који у серији Отисани, изговара поменуту реченицу, не зна тачно шта она значи, тако ни грађани Црне Горе не знају зашто су морали чекати десет и по мјесеци, да се објаве резултати пописа, који се односе на националност, језик и вјеру.
Како је могуће да се прелиминарни резултати парламентарних избора у Црној Гори, која, гле чуда у 24 од 25 општина има више бирача него пунолљетних држављана, сазнају већ око 22 часа, а за објављивање резултата пописа требало више од десет мјесеци. Зашто је држави, чија је претходна влада ( Дритана Абазовића) најавила слање сателита у космос, потребно десет мјесеци за набавку договореног софтвера за контролу тачности података. Зашто је пропало шест тендера за набавку софтвера? Коначно, зашто су грађани могли да врше провјере само од 1- 7.октобра, а резултати су објављени 15.октобра? Зар не би било логично да се провјере могу вршити све до следећег пописа становништва?
А сада нешто о објављеним резултатима пописа. Својевремено је била популарна реклама за робне куће „Београд“: „За некога све, за свакога по нешта“. Тако и ови резултати дјелују као договорени компромис, за свакога по нешта (власт и опозиција), а за некога све. Тај неко је НАТО пакт коме је стало да, по сваку цијену сачува тековине Милове антисрпске политике.
Упркос свим мањкавостима поново се потврдило да је дискриминисани српски језик убједљиво на првом мјесту са 43,18%, а службеним црногорским говори 34,52% грађана. И умјесто да се испоштују ове чињенице и договорно крене у промјену Устава како би и српски језик постао службени, кренула је хајка. Тако професорица Глушица лицемјерно каже да: „ српски језик не треба да буде службени језик у Црној Гори, зато што су црногорски и српски језик исти“. Заборавила је како су њени саборци измишљали нова слова само да неби био исти језик. Уосталом, црногорски језик и латиница су први пут наметнути у Црној Гори 1916.године, под Аустроугарском окупацијом,а14 даниловградских учитеља завршило у њеним казаматима, зато што су одбили да предају непостојећи језик и латиницу.
Да је кратак пут од лицемерја до безобразлука опет потврђује госпођа Глушица, кад тврди да су се: „ Срби у Хрватској изјаснили да говоре хрватски језик зато што су лојални тој држави“. На њену жалост Хрватска је у антисрпској политици била много успјешнија од Црне Горе.Прво се у НДХ десио Јасеновац, а у данашњој Хрватској „Бљесак“ и „Олуја“, па су Срби пали на 3%. Додуше Душко Марковић је имао неке планове са тракторима, али су литије одувале и њега и Мила и ДПС.
На крају, јавио се Ник Ђељошај потпредсједник Владе и саопштио да се противи идеји да српски језик буде службени, јер би се наводно промијенила национална структура Црне Горе. Намјерно заборавља, кад би којим случајем Албанаца у Црној Гори било 33%, колико има Срба, албански би одавно био службени језик, таман као што је и у Сјеверној Македонији. Али може му се да прича небулозе, иза њега стоји НАТО пакт.
Пљевља,24.10.2024.
