ЦРНА ГОРАОПШТИНА ПЉЕВЉА
Предсједник Општинен/р Дарија Вранеша
Уважени господине Вранеш,Једно од природних добара на подручју општине Пљевља (нажалост још незаштићено од стране државе и локалне заједнице) јесте Липа у селу Оџак која је овог љета претпљела велика оштећења због старости, небриге и највјероватније удара грома.
Недавно је са овог стабла пала једна од двије централне гране услед чега ће у скорој будућности бити настављен процес њеног пропадања ако се у најхитнијем року не предузму потребне мјере стручне заштите. Разлог неопходности хитног поступања је и чињеница да се липа налази у насељеном мјесту и непосредној близини стамбених објеката и комуналне инфраструктуре.
Липа у селу Оџак, према извршеним стручним мјерењима стара је између 550 и 600 година. Њена висина је преко 30 метара, а обим на прсној висини је нешто мање од седам метара.
Ова липа је несумњиво једна од највећих и најстаријих липа у Црној Гори, а највјероватније и у региону и до прије три године је била здрава и без и једне суве гране.
Заштита овог стабла липе предвиђена је Стратешким планом развоја општине Пљевља, Локалним акционим планом за период 2022-2026 и Локалним акционим планом за биодиверзитет.
Господине Предсједниче Општине,
Поред поменутих природних карактеристика због којих ово стабло липе у потпуности испуњава услове да буде проглашено за заштићено природно добро сходно Закону о заштити природе (Сл. Лист ЦГ бр.51/08), постоје и додатни оправдани разлози за његову заштиту јер ово стабло липе има и изузетан историјски значај.
Наиме, према поузданим историјским свједочанствима на овој липи и још двије липе које су расле у непосредној близини сада постојеће, а које су пале тридесетих година прошлог вијека, 1836. године отоманске власти објесиле су девет младића из братства Шљиванчанин.
У знак сјећања на тај догађај наспрам ове липе поред магистралног пута Пљевља – Ђурђевића Тара подигнуто је 2002. године, спомен обиљежје на коме пише:
«Љета господњег 1836-ог ухваћено је на превару и објешено у Оџаку девет наших братственика Заборављени нијесте Братство Шљиванчанин Вулићи Вукићевићи Јегдићи Змајевићи Кекери Губерине»
Поменуто стабло липе налази се, иначе, на мјесту гдје се према бројним забиљеженим свједочанствима налазио средњевјековни манастир Ваведења Пресвете Богородице. О томе у књизи „ПЉЕВАЉСКИ КРАЈ (прошлост и порекло становништва)“ из 2008. године, професор Милета Војиновић пише:
„Манастир у Оџаку подигнут је у вријеме Немањића, на мјесту некадашњег насеља из римског периода. Поред цркве постојало је још неколико објеката као што су конаци, амбари, штале и гувно, а читав комплекс био је ограђен високим каменим зидом. Пречник тог, још увијек видљивог, простора износио је око 80 метара. Манастир је имао велико имање у које су спадали и пашњаци на подручју данашњег села Катун. Нема записа о томе коме је манастир био посвећен али име рјечице Ваведењка, која протиче непосредно поред њега указује да је био посвећен Ваведењу пресвете Богородице. Судећи по предању, овај манастир је постојао и дуги низ година након турске окупације, али је временом осиромашио након чега га је Џафер бег Ченгић порушио и користећи материјал од ког је био саграђен, себи сазидао велику кулу. Ово се десило прије турског пораза под Бечом након чега је пропала кула и од ње саграђене три куће на којима се виде остаци лијепо клесаног камена и камених стубова од манастирске цркве. За овај манастир везане су бројне легенде, а постоје и историјски утемељени подаци да се у непсредној близини манастира налазио затвор који је био потпуно у земљи у ком су Турци држали заробљенике које су вјешали на три веома старе липе које су расле у порти манастира.“.
Уважени господине Предсједниче Општине,
Овим путем јавно апелујем на Вас да предузмете све мјере из Ваше надлежности и са овим проблемом упознате Предсједника Владе Црне Горе и ресорног министра како би се преко надлежних државних и општинских органа у најхитнијем року предузеле све потребне активности у циљу заштите овог природног и културно историјског драгуља општине Пљевља и Црне Горе.
Брига о овом природном и културно историјском добру обавеза је како локалне управе општине Пљевља, тако и Владе Црне Горе с обзиром да је његова заштита предвиђена стратешким документима развоја општине Пљевља, а самим тим и односним стратешким документима Црне Горе.
Рајко Палибрк
