Да, могао бих то рачунати од 08. маја 1994. када је судија Душко Чолић одсвирао крај утакмице на нишком Чаиру, између Радничког и Рудар Volvox 0 : 0 ! Резултат, који два кола пре краја првенства, даје „змајевима са Брезнице“ карту за Прву „А“ лигу СР Југославије, коју треба само „печатирати“ у следећем, колу са Могреном у Пљевљима, што су момци тренера Николе Пеце Ракојевића, пред око 5.000 навијача, и урадили са 3: 1! Ко је тада имао 20 или 25 година сада има 50, тј. 55… Време лети, заборав брише и ове трагове, остају успомене. У неке од мојих успеха, рачунам и то што сам био део завичајног тима и његовог лета у фудбалске висине…
Славље смо, и без печата, започели у нишком хотелу Најс: Војкан дир.клуба, Ђени, Пеца Ракојевић шеф стр.штаба, Зоран Дамјановић власик клуба, Перо Дабић – масер тима, Мухамед Герина секретар клуба, и пријатељи клуба Драган Рељић и Шуњеварић.
Неки сат одмора, и играчи су се нашли у великој сали хотела где су се веселили до ситних сати… Иначе, Рудар Волвокс је ову утакмицу играо у саставу: Ж. Лучић, Д. Мараш, Сл. Ђукић – Р. Пепић, Ср. Бајић, Мл.Перовић – М. Марић, В. Богавац, М. Милета, Пер. Аџић, Р. Вешовић. Зналци и памтише, приметиће да смо играли без два понајбоља играча Далибора Шкорића због повреде и Предрага Пажина због картона!
Београдска фирма VOLVOX, преузела је завичајни фудбалски клуб 1992. Године.
Концесионари клуба Зоран Р. Дамјановић (Пљевља 1957.дипл.правник) и Раде Ј. Головић (Пљевља 1955, дипл. екон
И тако , као да је све почело од њих: Тим Рудар Volvox, у коме се већ назирало доста озбиљних прволигашких играча: С лева:
Др. Јеврић. Сл. Ђукић, Ср. Головић, Ду. Јеврић, Дамир Чакар, Срђан Бајић, Др. Тепавчевић, Дрг. Баошић и Дарко Жарић. Чуче; Р. Пепић, Дражен Дукић, Велибор Матановић, Ж. Роловић, Веселин Аџић, Р. Ђековић и Д. Шкорић.
Између доста добрих утакмица врло јаке Друге лиге, у сећању пљеваљских љубитеља фудбала, најдуже остају утакмице баража са Приштином. У првој утакмици у Приштини Рудар је изгубио са 2 : 3 ( Стрелци за Рудар Веселин Аџић и Ср. Головић), у Пљевљима, победио 2 : 0 ( Д. Шкорић и Д. Чакар), пред више од 5.000 гледалаца. Тренер је био Драган Шаковић а пред крај првенства заменио га је Драго Четка Ковачевић.
Први јесењи део првенства у Првој „Б“ лиги, Рудар Волвокс је завршио на 5 – 6. месту. За Божић 1994. дошао сам на место директора клуба уместо познатог црногорског стручњака Брана Милачића.
И овако смо стартовали у првој утакмици тзв. пролећног првенства, усред јануара. После оправдано досуђеног пенала, играчи Кикинде су напали судију Зорана Марковића, који је прекинуо утакмицу. Регистрована је 3:0 за Рудар.
И остале утакмице, рачунајући описану из 16. кола против Радничког у Нишу, биле су одлучујуће . Утакмицом 17. кола против Могрена у Пљевљима 3: 1 ( Ж. Роловић- 2 и Татар – 1) ударен је и печат за улазак у високо друштво. По први пут у с војој дугој историји, на стадиону крај Брезнице играли су најбољи тимови из СР Југославије Звезда, Партизан, Војводина, ОФК Београд…
Перица Аџић и Раде Вешовић су нас рано напустили. Остају у трајном драгом сећању и ФК Рудар и Пљевљака.
Данило Стипе Вукићевић, напустио нас је почетком ове 2024. године. Као играч , тренер, спортски руководилац, био је у сваком дану посвећен бољитку пљеваљског спорта.
Никола Пеца Ракојевић, легенда Сутјеске, оставио дубок и успешан траг у фудбалском животу Рудар Волвокса , а свој диопринос дали су и Драган Шаковић, Брано Милачић, Драго Ковачевић Четка, Зоран Вранеш и њихови помоћници Милета Мићи Милинковић, Данило Вукићевић и др…
После пораза од Слободе (Уе) у Пљевљима, баш на Васкрс, испало је да смо „ФАРБАЛИ МУЋАК“. Овим поразом пред гостовање у Нишу, наш пласман у елиту био је доведен у велико питање. Ипак, одиграли смо јуначки, и уз коректно суђење Душана Чолића (Бгд), из Ниша смо се вратили непоражени.
На морскоме плавом жалу. Ми нисмо имали припреме у Анталији и Дубајиу, нисмо ниде даље од Пљеваља, ово је пред утакмицу са Мигреном у Будви, коју је Рудар Волвокс победио голом Пажина.
Велики успех пљеваљског фудбала. Слика за историју. Тим и стр. руководство ФК Рудар, који је остварио пласман у елиту СР Југославије: Одозго: В. Јоксимовић економ, М. Милинковић п. тренер, М. Марић, В. Богавац, Ж. Роловић, Р. Пепић, М. Милета, М. Пушоња, М. Градашевић, Д. Вукићевић п.тренер.
Други ред : М. Герина секретар, П. Дабић физиотер. Ж. Лучић, Р. Вешовић, Сл. Ђукић, Д. Шкорић, П. Пажин, Раичевић и В. Бојовић директор. Седе: А. Ђуровић, Д. Баошић, Д. Кулић, Пеца Ракојевић шеф.стр.шт. Д. Мараш, Ср. Бајић, П. Аџић и М. Ерак.
А у Пљевљима свечана вечера поводом уласка у Прву лигу.
Рудар Волвокс који је наступао У Првој „А“ лиги СР Југославије, јесен 1994. Слева: С. Бајић, Ж.Лучић, С. Штрбац, Ж. Драгаш, Б. Татар, и П. Пажин. Чуче: Р. Пепић. Д. Шкорић, Д. Мараш. Ж. Роловић и П. Аџић.
Мало је тимова на Балкану са традицијом у фудбалу дугом 125 година. И тако то буде када су јубилеји у питању. Неће бити обележени ни на терену ни ван њега. Наш Рудар испада из Прве лиге Црне Горе. Али, то је била судбина и много већих тимова. Свака част аутору амблема НН. Он је очито знао боје Рудара, само их мало окренуо.
Први састав са именом ФК РУДАР ПЉЕВЉА. Још мало па седам деценија. М. Перуничић (чл.управе) Д. Ивановић Чиља, капитен и тренер, Б. Јауковић, М. Пијаловић, М. Зиројевић, М. Војиновић, К. Андесилић, Ђ. Симић, М. Иванишевић, К. Соковић, С. Катана и Т. Кнежевић „Жућа“. Далека 1956.
„Милутиновић, Шекуларац, Џајић“,
играчке звезде мог детињства са стадиона крај Брезнице:
Крсто С. Микица И. Садик Катана….
Зоран Р. Дамјановић ген. Сек. ФС СЦГ и ФК Ц. Звезда и Зоран Вранеш први Рударевац у дресу Партизана и тренер ФК Рудара у прволигашким данима.
Неких давних лепших пљеваљских фудбалских мајева од овог 2024.
Биће још победа, титула на овим просторима, Рудари срећно!
СРЕЋНО- И БРЗ ПОВРАТАК МЕЂУ НАЈБОЉЕ!
Београд, мај 2024. Војкан Т. Бојовић
Забрањено преузимање текста и фотографија без дозволе аутора или редакције
