У препуној сали Скупштине општине Пљевља, а у организацији Народне библиотеке „Стеван Самарџић“, синоћ је представљено репринт издање зборника документа „Црногорско питање“ које су приредили др Владимир Јовићевић и др Будимир Алексић.
Такође, пред заинтересованом публиком нашло се и фототипско, репринт издање „Земљописа Краљевине Црне Горе“. Ријеч је о уџбенику који је био намијењен ученицима 3. разреда основних школа. Приредили су га Ђуро Поповић и Јован Рогановић, а штампан је на Цетињу, у краљевској државној штампарији 1911. године.
Директорица Бојана Ђачић, јуче у улози модератора, нагласила је да је „Црногорско питање“, након пуних двадесет година када је штампано прво издање, поново пред научном и лаичком јавности.
„Ријеч је о публикацији која садржи прворазредне историјске изворе које свједоче о националном, језичком и вјерском идентитету Црногораца“, рекла је она.
Предсједник Општине Никшић, Марко Ковачевић, изразио је велико задовољство због тога што има прилику да говори у „другом по реду највећем граду Старе Херцеговине – Пљевљима“ која су, као и Никшић, нешто касније ушла у састав Црне Горе.
„Поставља се питање зашто би Никшић и Пљевља хтјели да се уједине са Црном Гором. Одговор је јасан – зато што је то исти народ“, поручио је Ковачевић и додао да је то историјска истина коју морамо сачувати.
Говорећи о самој публикацији, Ковачевић истиче да на једном мјесту имамо сабрано оволико докумената који нам управо говоре шта је истина.
„Ово издање је први пут изашло када је антисрпски пројекат у Црној Гори кренуо у галоп. То је прва збирка докумената која је требало да сачува народну свијест, да буде здрава до оног момента када ће се поново појавити у снази оних људи који су шетали у литијама. Ваља подсјетити када се налазимо овдје, да је прва литија била заправо у Пљевљима, и то је формални почетак онога што називамо литијски покрет, а можемо слободно да кажемо да је тада почела и српска револуција у Црној Гори“, казао је Ковачевић.
Стога, наставља он, да нисмо имали ове капље слободе, знања и аргумената да нас држе „у здравој памети“, вјероватно у једном тренутку као народ не бисмо могли да опстанемо.
„Надам се да ће резултати пописа показати да овај народ има своје памћење, и да све оно што је записано у овим документима, постоји дубоко уткано и у сржи самог народа који сада живи у Црној Гори“, рекао је, између осталог, предсједник Општине Никшић и уважени гост Народне библиотеке „Стеван Самарџић“ који је, према ријечима др Будимира Алексића, и најзаслужнији због тога што је репринт издање „Земљописа“ и угледало свијетлост дана.
„Колико је важно ово дјело, најбоље свједочи реакција црногорских сепаратиста који су реаговали жустро у медијима, као да смо објавили Хитлеров Мајн Камф, а не уџбеник за географију из времена Краљевине Црне Горе. Као да је ријеч о субверзивној литератури која је опасна за евроатлантски пут Црне Горе. А дјеца су учила да су Црногорци дио српског народа, што је очигледно опасно тим структурама“, поручио је Алексић.
Он је рекао да се шири хистерија против Српског свијета, и подсјетио на лицемјерство овдашњих антисрпских идеолога.
„Када се отварао студентски дом при Универзитету Џемал Биједић у Мостару, турска асоцијација „Турски свијет“ чији је оснивач Ердоган и чије је сједиште у Турској, била је главни финансијер. Дакле, „Турски свијет“ финансира студентски дом у Мостару. Замислите да је нека организација која се назива „Српски свијет“ финансирала изградњу неког студентског дома, примјера ради, на Палама…“, запитао се Алексић и поручио да је, говорећи о самој књизи,
српски језик једина историјска категорија, за разлику од црногорског језика који је уставна и политичка категорија, али не и историјска.
„Признајемо да је уставна и политичка категорија, јер је записан у Уставу, а да је политичка категорија јасно је да је настао из политичких, односно националистичких побуда“, јасан је Алексић.
Нешто више о књизи рекао је и господин Радомир Уљаревић, као уредник овог издања „Зборника“.
„Ово је био прави издавачки подухват када је прије 20 година изашла из издавачке куће „Октоих“. Када искушава демон, прво заповиједа да будеш оно што ниси. Српски народ је вјековима одолијевао демонском налогу да будемо оно што нисмо.
Тако смо, само три дана након што је ова књига изашла из издавачке куће „Октоих“, добили налог да напустимо просторије у којима смо били пуних 10 година. Да не помињемо разне пријетње и малтретирања. То говори колико је ова књига забољела фалсификаторе историје. Ова књига његује културу сјећања и она зато толико боли оне који се залажу за успостављање новог идентитета. Ово је вријеме борбе против чињеница, ово је вријеме када се успостављају лаж и неправда. Све то потиче из неког центра ван Црне Горе, а нама се потура преко неких људи које је Његош окарактерисао као „зло домаће“, поручио је Уљаревић.
На крају, професор Универзитета Црне Горе, др Мирослав Додеровић, представио је публици саму композицију дјела, анализирајући подробније садржај и структуру дјела које броји око 80 историјских докумената која третирају „Црногорско питање“ кроз три цјелине: језик, цркву и државу.
