У сриједу, 31. јануара, у читаоници Народне библиотеке „Стеван Самарџић“ организован је књижевни час и дружење ученика Средње стручне школе и Основне школе „Ристан Павловић“ са пјесником Невеном Милаковићем.
У предивном и инспиративном амбијенту, и у једној крајње срдачној атмосфери, господин Милаковић је разговарао са знатижљеним ученицима који су дошли у пратњи својих професорица српског језика и књижевности Снежаном Грујичић и Снежаном Бујаковић.
Директорица Библиотеке, Бојана Ђачић, у свом уводном слову поздравила је све присутне и захвалила им се што су, препознавши значај оваквих сусрета, дали несебичан допринос промовисању књиге и књижевног стваралаштва.
Такође, директорица Ђачић је упознала присутне са, заиста, богатим књижевним опусом њиховог уваженог госта.
„Књижевник Невен Милаковић је рођени Подгоричанин који живи и ствара у Бару. Читав свој вијек посветио је писању стихова и романа. Невен Милаковић је до сада објавио тридесетак књига поезије и прозе од којих су најпознатије: „Вила са Кошара“, “Љиљани”, „Радост покајања”, „Било једном”, „Зебња”, „Гојкова књига”, „Цвијеће добра“, „Очев шамар“, „Подгоричка исповијест“ „Мајци Божијој на аманет“ и друге. Бројне Невенове пјесме посвећене су светитељима Српске православне цркве. Милаковић је за пјесму „Вила са Кошара”, 2019. године у Београду награђен Златном плакетом Министарства одбране Србије“, саопштила је, између осталог, Ђачић.
Најинтересантнији сегмент сусрета свакако је непосредни, отворени и надасве искрени разговор између ученика и пјесника Милаковића, у оквиру кога су ученици сазнали многе занимљиве детаље од нашег госта, као на примјер када је почео да пише пјесме, ко су његови узори, у чему је налазио инспирацију и слично.
У више наврата, Милаковић је цитирао знаменитог пјесника Момира Војводића кога је доживљавао као свог књижевног узора и учитеља. Инспирисан његовим запажањем да је „пјесма која није између корица као бескућница“, Милаковић је подстакнуо све пјеснике да објављују своје пјесме.
Иако препознатљив по чаробним стиховима пјесме „Вила са Кошара“, Милаковић истиче да једног пјесника никада не би требало поистовјећивати искључиво са једном пјесмом. Он вјерује да би стихови по којима је одређени пјесник препознат, морали да инспиришу и подстакну младе да истражују даље о његовом стваралаштву.
Конкретно, као своје најзначајније дјело Милаковић наводи „Сонетни вијенац о Јасеновцу“, иако је најпопуларнији по стиховима посвећним у славу и част јунака са Кошара.
Такође, Милаковић је поручио ученицима да је љубавна поезија, вјероватно, изнад родољубиве. Због тога, на његовој листи омиљених пјесника налази се један Алекса Шантић, али и Ђорђе Балашевић, кога је назвао „фасцинантним пјесником“.
На крају, ученици су рецитовали стихове пјесама Невена Милаковића, чиме је завршено ово прелијепо дружење и сусрет који, као што је то истакла директорица Ђачић, значајан искорак у правцу успостављања чвршће сарадње између наших школа и Библиотеке.
„Народна библиотека „Стеван Самарџић“ је отворена за вас у пуном смислу те ријечи. Заправо, она и постоји понајвише због вас. Схватите је као вашу кућу која је природни савезник и пријатељ ове школе у којој усвајате знања и припремате се за живот. У Библиотеци се налазе одговори за многе ваше дилеме. Када то у потпуности усвојите као спознају и принцип, убијеђена сам да ће процес вашег сазријевања и уздизања вашег духа бити много љепши и темељнији. Ми смо данас са вама. Али, очекујте нас поново. Ми ћемо увијек доћи да вас, заједно са вашим професорицама, да вас додатно мотивишемо, инспиришемо и усмјеримо у правцу наше и ваше Библиотеке“, поручила је Ђачић.
