Nakon devet godina u Pljevljima će se održati naučni skup na temu srednjeg Potarja i Polimlja. Sutra od 17 časova, Galerija Zavičajnog muzeja Pljevlja biće će domaćin naučnog skupa na temu „Srednje Potarje i Polimlje u prošlosti – Novija istraživanja“.
Na ovom značajnom događaju, prilikom otvaranja obratiće se Dejna Drobljak, direktorica Zavičajnog muzeja Pljevlja i dr Dario Vraneš, predsjednik Opštine Pljevlja.
Skup će okupiti renomirane stručnjake, koji će govoriti na teme:
-Dr Goran Кomar i Uglješa Skoko (Herceg Novi) će diskutirati o „Prvopronađenim srednjovjekovnim ćiriličnim natpisima na teritoriji Pljevlja.“
-Dr Dragana Amedovska i dr Vladeta Petrović (Istorijski institut Beograd) će razgovarati o „Prelazima na Limu i Tari (XV-XVI vek).“
-Prof. dr Ema Miljković (Filozofski fakultet u Beogradu) će predstaviti „Pljevaljski sidžil – otvaranje novih istraživačkih tema i metodoloških postupaka.“
-Profesor Salih Selimović iz Sjenice će govoriti o „Tri znamenita Pljevljaka islamske vjeroispovesti.“
-Prof. dr Aleksandar Rastov (Istorijski institut Beograd) će se posvetiti temi „Britanskih putopisaca o Potarju.“
-Akademik Slavenko Terzić (Srpska akademija nauka i umetosti) će se baviti „Pljevljima u očima stranih konzula krajem XIX i početkom XX veka.“
-Dr Žarko Leković (Istorijski institut Univerziteta Crne Gore, Podgorica) će razmotriti „Prilike u Potarju krajem XIX i početkom XX vijeka: Izvještaj pograničnog komesarijata.“
-Dr Milutin Živković (Institut za savremenu istoriju Beograd) će predstaviti „Pogled preko granice: izvještaje italijanskog garnizona u Pljevljima o ustaškom režimu NDH u Polimlju (April 1941-Septembar 1941).“
Sa 14. naučnog skupa „Srednje Potarje i Polimlje u vrtlogu prvog svjetskog rata“
Svaki govornik ima ograničenje od 20 minuta za izlaganje, a nakon svakog izlaganja predviđeno je pet minuta za postavljanje pitanja i diskusiju. Skup obećava duboku analizu istorijskih aspekata Potarja i Polimlja te će pružiti važan uvid u bogatu prošlost ovih regija.
Inače ovaj naučni skup je prvi organizovao pokojni Radoman Risto Manojlović, koji je kao direktor Zavičajnog muzeja dao ogroman doprinos na izučavanju ovih krajeva. Poslednji put naučni skup na temu Potarja i Polimlja održan je 14. novembra, devet mjeseci nakon smrti Manojlovića, 2014. na temu „ Srednje Potarje i Polimlje u vrtlogu prvog svjetskog rata“.
Ovo će biti 16. naučni skup o Srednjem Porarju i Polimlju. Inače prvo istraživanje na ovu temu uradio je Tanasije Pejatović, a 1986. godine zahvaljujući počivšem profesoru Milenku Bezareviću izdata je knjiga u je objavljena je studija Tanasija Pejatovića na ovu temu.
Veliki srpski naučnik Jovan Cvijić je povodom Tanasije smrti rekao:
– U maloj grupi mojih učenika, koji imaju veliku ljubav prema nauci, koji preleću preko onih uskih granica što ih obično dužnost postavlja i koji umeju sebe zaboraviti , zao udes je napravio veliku prazninu. Umro je u Pljevljima, mestu svog rođenja, kao direktor srpske gimnazije, u 29. godini Tanasije Pejatović, čijim je odličnim radom o Polimlju i Potarju započela serija ispitivanja o antropogeografskim problemima srpskih zemalja.Obdaren jakim osećanjem za istinu i tačnim sudom, sa vrlo mnogo artističkog ukusa i sa temeljnim kartografskim znanjem, on je imao sve sposobnosti da potpuno ispita onu političku zemljouzinu koja je prozvata Novopazarskim sandžakom, centar stare Raške , glavnu etnografsku maticu Šumadije. Teško je za takvog saradnika i za takvu oblast naći pravu odmenu. Veliki posao koji je naša Akademija preduzela, izgubio je još jednog od najdoličnijih mlađih saradnika.
