Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије служио је у среду 15. фебруара 2023. године, на велики празник Сретење Господње, поводом храмовне славе, Свету архијерејску Литургију у храму Сретења Господњег у на Ранче код Пријепоља.
Саслуживали су настојатељ манастира Успења Пресвете Богородице у Сељанима код Пријепоља игуман Петар и протођакон Иван Савић. За певницом су на прозбе и јектеније одговарало сестринство манастира Светог Николаја из Дубочице, код Пљеваља.
Малени храм изграђен на самој граници Србије и Црне Горе, поред граничног прелаза Јабука, није могао да прими све који су дошли да узму учешћа у Божанској Литургији. Међу многобројним верним народом, привредницима Пријепоља и Пљеваља, мештанима Јабуке и околине били су и директор Рудника угља Пљевља г. Мијо Лекић, др Дарио Вранеш, директор Средње стручне школе у Пљевљима мр Бојан Струњаш и многи други.
Након заамвоне молитве освештани су славски дарови и преломљен славски колач, које је са својом породицом припремио г. Владан Матовић, рођен и одрастао на Јабуци, који тренутно живи и ради у Београду, али свој завичај не заборавља и често овде долази. Владан је, након освећења, део колача предао гђи Јелици Вукмировић из Београда, која се јавила да буде домаћин за идућу годину а која је као и он рођена и одрасла у овим нашим крајевима.
Обраћајући се присутном верном народу, у пастирској беседи, Преосвећени је између осталог рекао: – Сама реч, Сретење Господње, упућује у суштину празника, сусрет је између Бога и човека. Бог није дозволио да човек пропада него је дошао да га спасе, да створи заједницу живота, помешао свој живот са људским. Родио се као човек и понео собом природу људску како би је обновио и учинио бесмртном, трајном.
– Бог је сам походио човека и тај догађај је највећи догађај у историји. Само рођење Божије на земљи, живот Божији на земљи, Његово страдање, Његов залазак и у смрт и устајање из смрти, све то надилази људске моћи и људску силу.
– Сретење је чудесан догађај који има трајно значење, и када се изнова догађа. Сусрети који су под покровитељством Божијим, под загрљајем Божијим направљени, јесу трајни сусрети. Наши сусрети које имамо у храму јесу увек трајући сусрети. Први такав сусрет који траје јесте сусрет остварен у крштењу. Тада смо исповедили веру у Бога, добили од Њега дарове, благодат Његову Анђеле, трајне пратиоце и чуваре, и добили пријатеље, јер, Црква јесте један савез пријатељства.
– На данашњи дан се сећамо оних часних синова нашег рода православног који су се изборили да имамо наш слободни простор, наше храмове, наше манастире. Њих се сећамо са захвалношћу и са њима смо у молитвеном заједништву, а они сигурно воле да чују израз наше љубави према њима, израз наше захвалности. И ово је тај дан, нарочито, када продубљујемо тај наш сусрет кроз време и преко простора, поручио је Епископ Атанасије, честитајући свима празник, уз жељу да се утврди ово заједништво у сваком нашем храму, на сваком месту, у слози, у миру, у хармонији, у здрављу, у светости живота.
Старешина храма Сретења Господњег, протојереј-ставрофор Слободан Симић, захвалио се, пре свих Богу на свим благодатним даровима које нам несебично дарује, а затим Епископу Атанасију на љубави коју показује кроз служење и бригу за поверену му паству, потом домаћинима овогодишње славе и свим осталима који су издвојили време да заједно узнесемо своје молитве Богу, Творцу и Спаситељу рода људскога.
Домаћин славе је са својом породицом приредио и трпезу љубави за све присутне, која је послужена у оближњем ресторану, па је тако уз пријатну и топлу атмосферу, уз гусле и изворну народну песму, уз богоугодне разговоре, настављено саборовање започето у храму Сретења Господњег у Ранче Пољу, на Јабуци код Пријепоља. Владан је, у знак сећања на данашњи дан, Преосвећеном Епископу Атанасију, на поклон, уручио лепо украшен ручни крст.
Милешевска Епархија
