Празници јесу за славља, али неизоставно буде и сећања. И у овој Бадњој вечери 2023. сетио сам се са поштовањем прота Милорада Милана Д. Крезовића (1903 – 1984), дугогодишњег пароха и архијерејског намесника пљеваљског у тешким послератним годинама после 1945. И његовог налагања бадњака у заточеништву.
Протојереј – ставрофор , Милорад Милан Д. Крезовић (Пљевља 1903 – Пљевља 1984) читав свој живот посветио је својој цркви, граду и његовим житељима. Омиљен са обје стране чаршије, духовни отац вјерника и поборник оне бл.поч.патр.Варнаве: „Да је брат мио, ма које вере био“
Напади на цркву и свештенство, нису почели баш од првог дана завршетка рата, али убрзо су кренула хапшења, суђења са најтежим пресудама, угледних и часних људи, углавном Срба. Тако су у том времену, стотине људи из Пљеваља, Адровића, Црљеница, Отиловића… потписале допис Војном суду дивизијске војне области за Санџак у Н. Пазару, тврдећи да је Нићифор С. Лисичић ( 1888 – 1945) начелник у министарству иностр.послова КЈ, син чувеног проте Сима Лисичића, „увек био наш народни пријатељ како у бившој КЈ, тако и у време окупације“, није помогло. Једина кривица му је била што је друговао Григоријем Божовићем (1880 -1945), књижевником ,националним борцем у Старој Србији, против Турака и Арнаута. Стрељан је такође пре доношења пресуде баш као и Богдан Р. Ненадић (1905 – 1945) председник општине пљеваљске од 1933 – 1943 …
У исто то време, ухапшен је и одведен у пљеваљску „Јусовачу“ (Јусовача, познати затвор у Подгорици још из времена турског освајача, здање Јуса Мучина по чему је и назван „Јусовача“), прото Милан и професорица гимназије.Народ је данима долазио, доносио понуде затвореним и протестовао, због ничим кривим утамниченим свештеником и професорицом ( није желела да јој се име спомиње) и срећом , пуштени су … У својој књизи „ПЉЕВАЉСКИ СОБЕТ“ ( Графо Ц. Гора 2005) поета, прозни писац и хаику мајстор, син проте Андрије Шиљка, Миомир Мићун А. Шиљак (1931 – 2007) записа :
– Свак је имао своју „Јусовачу“. Поратног времена у Пљевљима је то била Корјенића магаза. У њој се нашао и прото Милан Крезовић, па још у друштву познате професорке. Тог Бадњег дана Божића, тачно у онај час када се налажу бадњаци пред црквом , прото је из шибица узео три палидрвца , укрстио их у виду бадњака, на каменој патосници и приждио… Помолио се Богу и Божићу и бар на трен освјетлио мрак и мемлу тамнице, која се огласила „Рожденством“ једног свештеника и једне професорке… (стр. 51)
Миомир Мићун А. ШИЉАК ,потомак славне породице која је оставила дубок траг у нашем духовном и народном животу. Поред поезије и хаику стихова, написао је много ангажованих текстова , неизговорених и забрањиваних истина, као што је и ова у „Пљеваљском собету„.
Зато, нека ове редове, приме за покој душе, уместо свеће и цвећа, и као знак поштовања и незаборава: прото Милан, велики часни божији пастир, као и професорица, којој је рат као и поети Мићуну Шиљку, нанео велике жртве. Мир њиховим напаћеним душама.
Одлуком о промени назива улица СО Пљевља је 2009, део некадашње улице Блажа Јовановића иеновала у улицу прота Милораду Д. Крезовића.
Бгд. 15.01. 23.
Војкан Т. Бојовић
1 коментар
Дубоки наклон и вечна захвалност Господину Војкану Т. Бојовићу за све његове предивне текстове којима одржава знање о овим дивним и легендарним људима, као и о историји Пљеваља.
Да нема таквог несебичног и неуморног труда Господина Војкана, многе би људске и пљеваљске историје пале у заборав времена и никада не бисмо сазнали детаље из живота наших предака и нашег најдивнијег града на свету.
Надам се да ће још много интересантних и детаљних прича овог неуморног хроничара и дивног човека наћи свој пут до овог интернет портала и да ће његова својеврсна ризница историје постати неизоставно сведочанство прохујалих времена које ће служити новим нараштајима.
Свако добро!