Predsjednik Pokreta „Evropa sad“, Milojko Spajić, naveo je deset razloga zbog kojih poslanici ne smiju podržati predlog Zakona o budžetu za 2023. godinu.
Integralno prenosimo saopštenje Spajića:
1. Osnova za budžet za 2023. je rebalans za 2022. kojim je planiran deficit od 8% BDP-a i dodatno zaduženje od 350 mil.€, što se neće desiti budući da je trenutno deficit na istorijski najnižem nivou od samo 1% BDP-a, a zaduženje nije potrebno iz razloga što će u državnoj kasi ostati preko 200 mil.€ depozita;
2. Ne sadrži nijednu mjeru usmjerenu na stvaranje uslova za generisanje novih prihoda budžeta;
3. Rashodi su značajno veći u odnosu na prethodne budžete, što bi pozdravili da je u pitanju finansiranje strukturnih reformi ili velikih investicionih projekata. Međutim, mi u budžetu za 2023. vidimo deficit tekuće potrošnje od prosječno 150 mil. godišnje u periodu 2023-2025, što znači da će se država zaduživati za finansiranje vršenja svojih osnovnih funkcija;
4. Budžetom je planiran deficit tekuće potrošnje, ne samo u 2023 već i u 2024 i 2025 kao i ukupni kumulativni deficit na nivou od oko 6% u svakoj godini i preko 2,5 mlrd.€ zaduženja u posmatranom periodu – što ukazuje da su prekršena sva pravila planiranja budžeta propisana Zakonom o budžetu i fiskalnoj odgovornost;
5. Predlaže se dalje povećanje zarada u javnom sektoru, protiv čega Pokret Evropa sad nije, ali smatramo da to treba ostvariti na održiv način, ne zanemarujući i privatni sektor. Ovakvim pristupom dodatno se pravi jaz između zarada zaposlenih u javnoj upravi i privredi koja puni budžet;
6. Krši se član 9 Zakona o zaradama zaposlenih u javnom sektoru koji kaže: ,, Sredstva za zarade, u procesu planiranja Budžeta Crne Gore, mogu se povećati kada je budžet uravnotežen ili je ostvaren suficit, odnosno moraju smanjiti kad budžet ostvaruje deficit tekućeg budžeta preko nivoa od 2% bruto domaćeg proizvoda.“;
7. Nema ni govora o reformi zdravstvenog sistema i zašto se nastavlja sa eksponencijalnim rastom budžeta Fonda za zdravstveno osiguranje;
8. U budžetu nije pomenuta ni racionalizacija broja zaposlenih u javnom sektoru, što je upravo ova Vlada najavljivala kao jednu od glavnih reformi;
9. U kapitalnom budžetu nema ni jedan veliki i značajan projekat za Crnu Goru;
10. Budžet kojim se projektuje zaduženje za finansiranje tekuće potrošnje, rast deficita i rast javnog duga, a da pritom nije ponuđena nijedna konkretna reforma, mjera ili veliki infrastrukturni projekat, nije održiv i ne bi trebao dobiti podršku poslanika.
Izvor, rtcg.me
