Јуче (23. септембра) одржана је свечаност у Хотелу Пљевља поводом Дана рудара Црне Горе и Рудника угља Пљевља.
Око 250 званица, међу којима су били епископ милешевски г. Атанасије, предсједник исламске заједнице у Пљевљима Хаџи Муриз Муслић, предсједник Општине Пљевља Рајко Ковачевић, предсједник Скупштине општине Пљевља Драгиша Сокић, пословодство Рудника угља и многобројни гости, у свечаној атмосфери Хотела Пљевља, обиљежили су и јубилеј компаније – 70 година од отварања пљеваљског Рудника.
Присутнима су се обратили предсједник Одбора директора Рудника угља АД Пљевља Душан Јањушевић, предсједник Одбора директора ЕПЦГ Милутин Ђукановић и извршни директор ЕПЦГ Никола Ровчанин, док је презентацију активности компаније између два празника компаније имао извршни директор Милан Лекић.
У свом уводном излагању Јањушевић је истакао успјехе које је компанија забиљежила у процесу производње угља и откривке.
– У овој години имамо значајно повећање производње у односу на претходну. Произвели смо 1.026.009,36 тона угља, што је за 26,3% више него у истом периоду прошле године. Када је у питању производња откривке, такође имамо значајан раст. Произвели смо 5.288.370 метара кубних, што је за 22,2% више у односу на упоредни период претходне године, саопштио је он, истичући, притом, да је компанија спровела значајан инвестициони циклус који је, управо, и омогућио овакве резултате.
Такође, он је нагласио да је продаја угља у оквиру широке потрошње већа за чак 75% у односу на претходну годину, као и да пред компанијом предстоји реализација најзначајнијег пројекта, а то је измјештање корита ријеке Ћехотине.
У оквиру презентације пословања компаније извршни директор Милан Лекић апсолвирао је велики број значајних и акутелних тема. На почетку, он је нагласио значај функционисања термоенергетског комплекса у Пљевљима за независност енергетског сектора, али и цијелокупну привреду Црне Горе.
– У Црној Гори од укупне производње електричне енергије на годишњем нивоу ланац Рудник угља – Термоелектрана произведе преко 50%. У одређеним мјесецима, као што се десило ова претходна 3 мјесеца, енергетски ланац Рудник угља и Термоелектрана од укупне производње произведу преко 70% или 5000 МWh, из обновљивих извора произведе се 1000 MWh, то је 14% и набавља се из увоза 1200 МWh односно 16%. Е сада замислимо само да није било Рудника угља и Термоелектране, да је црногорски енергетски систем пао на обновљиве изворе, гдје бисмо били данас и гдје би била Црна Гора. Зато користим и ову прилику да апелујем на актуелно државно руководство и на свако будуће као и на руководство Електропривреде Црне Горе, пошто је власник Рудника угља да озбиљно размотри оправданост изградње другог блока ТЕ, поручио је Лекић.
С друге стране, он се осврнуо и на сијасет наслеђених проблема који су представљали велико оптерећење за функционисање компаније, међу којима су, како је рекао, најзначајнији: лоше стање механизације, неприлагођеност закона о јавним набавкама компанији каква је Рудник угља, приказана добит и друго.
Лекић је упознао јавност и са великим бројем спроведених активности на унапријеђењу стандарда запослених, као и са широким инвестиционим циклусом за набавком механизације или, пак, инвестицијама које су условиле развој компаније попут успостављене сарадње са Електропривредом Србије (ЕПС), спроведеним активностима на пројекту изградње цементаре и слично.
Предсједник Одбора директора Електропривреде Црне Горе (ЕПЦГ) Милутин Ђукановић нагласио је да је потпуно тачно да је Рудник угља кичма енергетском система Црне Горе, а у овом времену, додао је он, можемо рећи да су Рудник угља и Термоелектрана“ кичма, срце и душа енергетског система Црне Горе.
-Такође, овим поводом истакао бих да ми је драго што се данас овдје чула прича о другом блоку термоелектране. Ми смо наслиједили једно стање у енергетском сектору, мало је рећи недопустиво. Ја немам ријечи, и било би можда непристојно да овакав дан користим да кажем шта о томе мислим. Али, четрдесет година да се у Црној Гори не направи ни један извор електричне енергије, а да не говоримо да имамо изванредне услове да правимо други блок термоелектране. Зелена транзиција је кренула и мислимо да је то сјајан пројекат и да је изванредно и Црна Гора има изванредан потенцијал и хирдо и соларни и вјетро, али имамо наше ресурсе и морамо да водимо рачуна о нашим интересима, имамо потенцијал да производимо електричну енергију из угља и будите сигурни у ЕПЦГ имаћете потпуну подршку да се крене у реализацију другог блока термоелектарне – казао је Ђукановић.
Извршни директор ЕПЦГ Никола Ровчанин истакао је да су радници Рудника угља снага и ослонац енергетског система Црне Горе.
Он је потврдио да у последњих 40–50 година није изграђен ни један енергетски објекат у власништву Државе.
„Последњи и најмлађи енергетски објекат јесте Термоелектрана, изграђена 1982. године. То стање морамо да промјенимо. Прије седам, осам година Црна Гора се налазила на једној великој раскрсници и направљена је једна недопустива грешка за садашњост и за нове генрације. А то је изградња другог блока Термоелектране. Ми имамо пројектну документацију, ми имамо потпуни изглед и економску оправданост. Да је те 2016. године, када је положен камен темељац овдје у Пљевљима за изградњу другог блока, реализован тај пројекат, шта би се десило. Ја бих сада са овог мјеста могао пред свим грађанима Црне Горе да саопштим : поштовани грађани од следећег мјесеца имате 50 % мање рачуне за струју, господо министри и представници и чланови Владе имате 500 милиона годишње у буџет, нема потребе за задужењем и Црна Гора је енергетски независна и има довољно енергије, рекао је Ровчанин.
Имајући у виду искуства из прошлости све стратешке одлуке морамо да доносимо одговорно. Морамо да укључимо знање, морамо да занемаримо политику и једноставно у наредном периоду да се окренемо новим енергетским објектима, истакао је Ровчанин.
– Конктетно овде у Пљевљима, за годину дана или за двије највише, ми ћемо имати и хидроелектану Отиловићи, довели смо то до потписивања концесионог уговора, очекујемо нулте услове и почетак изградње. Такође, дошли смо у ситуацију да закључимо о извођењу радова за топлификацију града, и једноставно комплетном енергетском сектору недостаје други блок ТЕ „Пљевља“. И наравно, и са моје стране и као човјек који је из Пљеваља и неко ко се залагао и за одбрану рада првог блока, пуна подршка изградњи другог блока ТЕ „Пљевља“. То је нешто што се практично исплаћује по овим цијенама за једну годину, закључио је Ровчанин.
Након излагања представника РУП и ЕПЦГ, уручене су награде запосленима.
Најбољи међу најбољима у 2022. години су:
1. Шћеповић Младен – Аутомеханичар (Сектор Производња, РЈ Машинско одржавање)
2. Кљајевић Миленко – Руковалац булдозера (Сектор Производња, РЈ „Површински копови“)
3. Вуковић Раденко – Бушач I (Сектор Производња, РЈ „Површински копови“)
4. Ровчанин Бобан – Руковалац утоварача (Сектор Промет, РЈ „Прерада и класификација угља“)
5. Марковић Милиборка – Специјалиста набавке за техничка питања (Сектор Економских послова, РЈ „Набавка и логистика“)
За посебано истицање у обављању послова ове године пословодство РУПове године додјелило је шест награда, а запослени су поред плакета награђени и новчаним износом од по 500 еура. Награђени су:
1. Вревић Алдин – Руковалац багера I (Сектор Производња, РЈ „Површински копови“)
2. Прерадовић Микаило – Пословођа смјене (Сектор Производња, РЈ „Површински копови“)
3. Топаловић Зоран – Пословођа смјене (Сектор Производња, РЈ „Површински копови“)
4. Вранеш Славица – Руководилац службе (Сектор за развој и инвестиције, Геолошка служба)
5. Драшковић Мира – Смјенски надзорник на Сепарацији (Сектор за стратешко управљање и пословну трансформацију, Служба контроле квалитета и заштите животне средине)
6. Ненад Милинковић – руковалац дампера I, Сектор Производња, РЈ „Површински копови“.
