Ових дана из штампе је изашла књига поезије под насловом „Чувари завјета – пјесме роду и љубави“, аутора Рајка Палибрка у издању Међународног удружења стваралаца „Стихом говорим“ из Бијелог Поља. Већ на прво читање ова збирка од 140 пјесама увјерава читаоца да се ради о јединственом и без сумње једном од најбољих поетских остварења пљеваљских пјесника у последњих неколико деценија. Поштовањем традиционалних правила народне и ауторске поезије пјеване и писане на српском језику, познавањем душе језика, осјећајем за мелодичност и изнад свега јасноћом у исказу, пјесник своју поезију чини потпуно доступном, јасном и разумљивом сваком читаоцу о чему свједоче и осврти угледних познавалаца књижевности чији се осврти на Рајкову поезију налазе у овој књизи.
У Ријечи уредника, књижевник и издавач Слободан Зоран Обрадовић каже: „Ова књига је поетски временски низ – генерацијски времеплов, поетизована историјска прича Србаља од правремена до данас… У овим пјесмама нема међа, ни географских ни временских, све је ту и сви су ту и ми садашњи и ми прошли. Обичајно, историјски, културолошки, сви смо се нашли у једном свијету што ову књигу чини метафизичком, а читаоцу даје прилику да упозна један народ у свеукупном његовом трајању… Најсловенскија од свих српских књига и најсрпскија од свих словенских.“.
У свом осврту на Палибрково пјесничко стваралаштво, магистар Бојан Струњаш истиче: „Посебну вриједност пјесмама даје њихова савршена лингвостилистичка структура и савршен семиолошки модел. Лингвистичка вриједност ове лирике налази се у успјешно одабраним и добро смјештеним ријечима које, по својим улогама и ослобођеним енергијама, у датим смисаоним и језичкообликованим цјелинама и поступцима, дјелују као најбољи и најљепши перформанс у нашој поезији… Рајко Палибрк има свој самостални пјеснички пут који га засигурно одводи у висине савремене српске поезије.“.
„Стихови су му пуни вјере, мотивски јасно дефинисани, добро метафорички зачињени, за читаоце посластица литерарна. У критичким освртима, есејима поезије, вредновањима и антологијским записима Палибрку припада мјесто ствараоца широког пјесничког даха и дара који нуди обилате лирске излете у своје унутрашње доживљаје и стања која му дају кондицију да истраје на стваралачком путуу слободу бескраја… Оригиналном језичком енергијом пјесник ситуира мисао о човјеку, историјским личностима, прецима, традицији, завичајним мотивима, породици, српском роду, користећи каткад алат епског казивања карактеристичног за химну као облик израза привржености и поштовања идентитета свог завичаја и народа коме припада.“, истиче, уз остало књижевник и публициста Милорад Мишо Јокнић у свом осврту на „Чуваре завјета“.
У свом есеју о поезији Рајка Палибрка, магистар Марија Маја Д. Недељковић, философ и пјесникиња, ауторка романа о Јелени Балшић Лазаревић и Надежди Петровић, поред осталог каже: „Не наука – већ Пјесник нам белодано и лако, саборним и личним опитом, експериментално провјерљивим, показује како вријеме није линеарно и једносмјерно (како га ми наивно доживљавамо) већ вишедимензионално, а ова Збирка нас стално диже ка петој димензији, показујући да смо призвани у мистичне стихове. Време је велика тајна. Па, сви знамо да постоји трен у који и читава вјечност може да стане. За такав трен се живи и мре. Само тајна Вјечности тајну времена надилази. Наш Пјесник, у овом нашем 21. веку, без устезања то можемо рећи, сплео је стихове којима би одговарао и назив Словољубве Рајка Палибрка. Јер ово јесу, изнад свега: Песме Љубави која све превасходи. Зато је ова Заветна поезија место сусрета и склада и питања и одговора и загонетки и одгонетки и шећера и пелина и Вечности и времена. И Бога и људи. Хвала Богу и Песнику на овом Богочовечанском Завету у стиховима.“.
Треба напоменути да су неке пјесме из књиге „Чувари завјета – пјесме роду и љубави“, већ објављене у неколико антологија новије српске поезије, а да је његов роман „Последњи Световидов престо“ наишао на изузетно интересовање не само читалачке већ и научне јавности.
Рајко Палибрк је, иначе, члан Удружења књижевника Црне Горе и као новинар и књижевник већ деценијама присутан у културном животу Пљеваља и региона.
ЈУТРО НА КОРИТИМА
Јутрос је одјужило и моја земља замирисала
моји гајеви, ливаде и моја њива,
осјећам да ме благосиља Велика Мајка Земља
и да ме љуби моја, риђокоса, богиња Жива.
Јутрос ме милују руке мојих предака
бесмртних витезова Раса, Трибала, Аутаријата,
који изговарају моје име својим плавим очима,
високи и плећати, са перчинима од злата.
Јутрос је одјужило и моја земља замирисала
гледам и ћутим, а ћутња ме на пјесму тјера;
прољеће порађа љескове мадљице у пристранку,
зелену сабљицу перунике и први струк калопера.
Зора капље са грана тек засађене липе,
а ја већ удишем мирис њеног цвијета;
душа ми одјахала на Јабучилу у небеса
гдје звоне света звона мог Сунца, изван вијека и свијета.
Рајко Палибрк
