Господе, какав би то спектакл био, да се подигне оптужница против предсједника Црне Горе Мила Ђукановића, према књизи „Правила ћутања“ Момира Булатовића, а да заштићени свједоци буду Светозар Маровић и Душко Кнежевић. Био би то процес вијека, величанствена демонстрација правне државе и владавине права. Сјатили би се новинари са свих страна, а Јавни сервис Црне Горе и СиНН би директно преносили суђење. Студенти правних факултета у региону, па и шире, били би у обавези да у аулама факултета, процес прате уживо преко ТВ екрана. ЕУ би одмах након суђења наградила Црну Гору пријемом у своје чланство.
Али авај, од тога неће бити ништа. Влада која је формирана након изборне побједе од 30.августа 2020. као резултат литијског устанка за одбрану светиња, је срушена. Рушили су је од првога дана студенти са Сорбоне, а срушио је човјек који је био потпредсједник те Владе, и у почетку мандата прстом показивао на посланике ДПС-а у Скупштини Црне Горе, који ће бити ухапшени због криминала. То разумије се није било уреду, иако је великој већини грађана Црне Горе у том тренутку било по вољи, јер то није његов посао него тужилаштва и правосуђа.
Нажалост, данас тај исти човјек прави политичку „параду поноса“ и покушава да формира мањинску владу од 21 министра, а читава та групација има 19 посланика. И још нас безочно убјеђује како ће то бити европска влада и како ће је ДПС подржавати за црне очи и на сопствену штету.
О каквој лажи је ријеч најбољи доказ је чињеница, да је мандатар морао, на захтјев ДПС-а и Ђукановића, у ту владу да уврсти и министре из СДП-а. Странке које је родоначелник борбе против СПЦ и свега што је српско у Црној Гори. Мило Ђукановић, иако је црн без бијела, у том послу је био шегрт код СДП перјаница. Разумије се и амбасаде из истих разлога подржавају мањинску владу. Кад би се којим случајем судило Милу Ђукановићу ко би у Црној Гори држао фронт против СПЦ и српског народа, ко би уводио санкције Русији.
И ништа се не дешава случајно, постоје „ знакови поред пута“ , који остају записани у времену, и који свједоче о давним намјерама за данашња дешавања у свијету. Кад се 2014. пред Генералном скупштином УН нашла Резолуција о забрани величања нацистичких идеја, против су биле САД, Канада и Украјина. Резолуцију је подржало 115 земаља, а 55 је било уздржано. Уздржане су биле све земље ЕУ, а из региона једино је Србија подржала Резолуцију. И 2021. резултат је био исти. Ако погледамо мапу земаља које су увеле санкције Русији, и прије украјинске кризе, видјећемо да се ради о истим земљама. Очигледно је да нацизам није непожељан у Европи. Напротив.
А наш Дритан к`о у народној пјесми : „ Крца, крца нова кола… Влада нам се у њих вози… Дритан им је рабаџија… на волове подвикује… а на Мила намигује… држ`се Мило да не паднеш…“
Порука је јасна „ волови“ су сви они који су 30.августа 2020. гласали за рушење ДПС-а и Мила Ђукановића“. А од блокаде Црне Горе нема ништа, сорбонски студенти уче и спремају се за јунски испитни рок.
Пљевља,
14.04.2022.
