Након локалних избора у Беранама и Улцињу могу се извући најмање двије поуке, или боље речено поруке. Одвајкада је важило правило да се највише лаже у рату, лову и предизборној кампањи. Након „изборне ноћи“ уприличеној на црногорским телевизијама после локалних избора у Беранама и Улцињу, јасно је да су лаж и лицемерје били доминантни и код саопштавања изборних резултата.
Свака странка или коалиција била је одушевљена својим резултатом и успут су свима нудили разговоре за формирање локалне власти. Разумије се у томе је испредњачио некадашњи „бијели орао“ Предраг Бошковић, који се у међувремену прерушио у „сокола“. „Соко“ Пеђа не трепнувши прогласи велики успијех ДПС-а и његових сателита Бошњачке странке, Социјалдемократа и Либералне партије, иако су изгубили 4300 гласова у односу на претходне локалне изборе . Успут је, ваљда вјерујући да им је са скоро преполовљеним бројем одборничких мандата, порастао коалициони капацитет, понудио разговоре свима који баштине прије свега антифашистичку традицију. Вјероватно је под антифашистичком традицијом подразумијевао планирано формирање партијске цркве у Црној Гори,отимање храмова и прогон свештенства СПЦ из Црне Горе. Нова тракторијада у организацији ДПС-а, али срећом литијски устанак и парламентарни избори из августа 2020.г су срушили тај паклени наум.
На другој страни Дритан Абазовић је прогласио новог градоначелника Улциња иако постоје реалне шансе да ДПС, ФОРЦА и ДУА формирају локалну власт у Улцињу. Због тога је друга порука да се избори не завршавају саопштавањем изборних резултата. Тада почиње друга фаза, када умјесто грађана бирају страначке номенклатуре. Народски речено почиње трговина на велико и мало.
Као главни разлог за потписивање Меморандума о сарадњи СНП-а и УРЕ са мањинским странкама, наведена је намјера да се оне извуку из загрљаја ДПС-а. Међутим, локални избори како у Беранама тако и у Улцињу су показали како од тога нема ништа. Суштина формирања „мањинске владе“ своди се на прекрајање изборне воље, само тако се може објаснити да ће већина њених протагониста имати више министара него посланика. Заправо користи се и погрешна терминологија, не ради се ни о каквој мањинској влади, јер не постоји влада без већинске подршке, а ова ће имати подршку ДПС-а. Значи ради се о већинској влади која се уводи на политичку сцену Црне Горе на „мањинска врата“, и уз подршку иностраног фактора. А ДПС у ту владу умјесто на врата улази на прозор, вјерујући да их нећемо препознати, иако нису чак ни естетску операцију урадили.
Биће свакако занимљиво паралелно формирање „мањинске владе“ и локалних управа у Беранама и Улцињу. Само су наивни повјеровали у пријетње сорбонских ђака како ће блокирати Црну Гору на улицама и раскрсницама. Очигледно је да ће у најављеним разговорима и преговорима главни аргумент бити блокаде у институцијама система. Ви нас блокирате на локалу, а ми вас по дубини. И обрнуто.
Коначно има ли разумног излаза из постојећег политичког хаоса у Црној Гори. Најбоље је да се иде на ванредне парламентарне изборе, уз законску обавезу да све странке наступе појединачно, без коалиција и да се коначно послије дужег времена измјере; народ би рекао просију, а након тога приступити формирању власти са изборним легитимитетом народне воље.
Пљевља,
29.03.2022.г
