САОПШТЕЊЕ ПОКРЕТА ЗА ПЉЕВЉА
„Људи моји па је ли ово могуће, ово је лудница“, готово да би могао, попут легендарног Младена Делића, да узвикне сваки учесник литија. Просути онолику народну енергију, материјализовану освајањем парламентарне већине на изборима 30.08.2020.г могу само политички дилетанти и неопјевани лицемјери. Још једном се потврдило правило, да је најлакше продати кућу коју вам је отац правио. Овога пута, кућу,односно слободу, је направио ( освојио) Ђедо са свенародним литијама, а продали, озбиљној и одговорној политици недорасли лидери дојучерашње опозиције, који су вјеровали да се политика води доскочицама и форама на Фејсбуку и Твитеру.
Влада Здравка Кривокапића је била најмањи заједнички садржалац три коалиције, које су по свему биле различите , осим по датој ријечи у предизборној кампањи да Владу неће правити са ДПС-ом. Имала је она стотину мана, али је била једина могућа гаранција да се ДПС не врати на власт. Међутим, како дата ријеч у модерној Црној Гори не значи много догодио се најгори могући сценарио. Даљински управљач за формирање Владе и дефинисање њене политике предат је у руке Мила Ђукановића.
Нормално је да су грађани слуђени овим црногорским оксимороном, по коме је могућа дрвена фуруна, а гласање за промјене значи политику „добро јутро чаршијо на све четири стране“, у суштини вежи коња гдје ти газда каже. И док нас Дритан Абазовић печобразно убјеђује да мањинска Влада не значи повратак ДПС-а, пад Владе Здравка Кривокапића је прослављен ватрометом и слављем чланова и присталица бившег режима диљем Црне Горе. Осмијех се вратио на лице Мила Ђукановића, није то више онај избезумљени човјек из изборне ноћи.
За то вријеме студенти са Сорбоне и даље збуњују литијски народ, понашајући се као француске собарице. Заправо играју политички ватерполо, све у жељи да на површини буду опозиција, а по дубини власт. Важно је да Здравко Кривокапић више није предсједник Владе. Мало ли је ако је врховни циљ у политици да комшији цркне крава. СНП је дубоко загазио у мутну Марицу и ту више не вриједи трошити ријечи.
Другосрбијански лидери и штампа њима наклоњена, славе пад црногорске Владе као празник и тријумф демократије. С друге стране про владини медији у Београду никада нису нападали Мила Ђукановића, чак ни приближно, колико су кидисали на Здравка Кривокапића. За чудо дивно Дритана Абазовића готово да не нападају. Па ко је ту луд, ко збуњен, а ко нормалан питање је за милион долара?
Да би ова игра глувих телефона била комплетна побринуо се Немања Старовић, државни секретар у мистарству иностраних послова Владе Србије, гостујући јуче у јутарњем програму РТС-а. На питање водитељке како коментарише пад Владе Здравка Кривикапића и изгласавање неповерења Алекси Бечићу, предсједнику Скупштине Црне Горе, господин државни секретар, уз осмјех на лицу, парафразира пјесника Бранка Миљковића и каже: „ Све што падне било је паду склоно“. Тако је брате Немања, али по правилу, такве склоне паду,обично неко гурне , а други му потури ногу.
А на питање шта даље очекује, господин Немања, уз чувену фразу како Србија нема право да се мијеша у политичка питања у Црној Гори, али има право да штити српски народ, изјави да ће мањинска влада бити изабрана. Али ако та Влада за годину дана ријеши макар три од четири проблема, опрвдаће своје постојање. А ти проблеми су: потписивање Темељног уговора са Српском православном црквом, одржавање пописа у октобру ове године, присупање отвореном Балкану и решавање проблема са амбасадором Србије у Црној Гори. Из твојих уста у Божије уши, вазда нам драги државни секретару. Ако све буде по обећањима ( да ли и договору ? ) имала се рашта и родити, да парафразирамо владику Рада.
Али, поучени вишедеценијским искуством апартхејда према српском народу под Миловим режимом, ми у то не вјерујемо. Прекрајање изборне воље може се вршити само на изборима, све друго је завођење за Голеш планину. За то право ћемо се борити на сваком мјесту, па и на улици.
