Ako bi naredne nedjelje bili održani parlamentarni izbori za Demokratsku partiju socijalista (DPS) glasalo bi 30,5 odsto građana, Demokratskom frontu (DF) povjerenje bi ukazalo 20,4 odsto, a Demokratama 19,3 odsto, pokazalo je istraživanje javnog mnjenja koje je sproveo Centar za demokratiju i ljudska prava (CEDEM).
Rezultati koji su predstavljeni danas pokazaju da bi Građanski pokret URA dobio podršku 6,2 odsto ispitanika, dok bi za Bošnjačku stranku (BS) glasalo 6,1 odsto crnogorskih građana.
Istraživanje koje je sprovedeno od 1.do 11. decembra, na uzorku od 1.022 građanina, pokazuje da bi Socijaldemokratska partija (SDP) dobila podršku 4,3 odsto ispitnika, dok bi se ispod cenzusa našla Socijalistička narodna partija (SNP) sa 2,9 odsto podrške.
Socijaldemokrate bi glasalo 2,4 odsto ispitanika, koliko bi podrške dobila i Albanska alternativa, dok bi Ujedinjenoj Crnoj Gori glas dalo dva odsto ispitanika.
Najbolje ocijenjeni političar je Aleksa Bečić, sa prosječnom ocjenom 2.5, zatim Milo Đukanović (2.35), Dritan Abazović (2.23), Zdravko Krivokapić (2.19), Milan Knežević (2.13), te Boris Bogdanović (2.1).
Među najlošije ocijenjenim politčarima su Raško Konjević (1.72), Jovana Marović i Nik Đeljošaj sa ocjenom 1.68, te Ivan Brajović i Genci Nimanbegu sa ocjenom 1.61.
Da Crna Gora ide pogrešnim putem smatra 46,8 odsto ispitanika, dok svaki četvrti ispitanik (njih 24,6 odsto) vjeruje da je naša zemlja na pravom putu.
Učinkom Vlade premijera Zdravka Krivokapića veoma nezadovoljan je svaki treći ispitanik (33,1%), dok je uglavnom nezadovoljan skoro svaki peti (21,1%).
Veoma ili uglavnom zadovoljno je 23,3 odsto ispitanika.
Istraživanje je pokazalo da je najbolje ocijenjen resor finansija, rada i socijalnog staranja na čijem je čelu Milojko Spajić. Da to ministarstvo veoma ili uglavnom dobro radi smatra 45,9 odsto ispitanika.
Slijede Ministarstvo ekonomskog razvoja (36,4%), Ministarstvo zdravlja (34,3%), te odbrane (31,6%).
Tri najlošije ocijenjena ministarstva su vanjskih poslova (18,7%), prosvjete, nauke, kulture i sporta (18,4%), te pravde, ljudskih i manjinskih prava (16%).
