Vlada Crne Gore je na današnjoj sjednici usvojila Nacrt Budžeta za 2022. godinu. Državna kasa je projektovana na gotovo dvije i po milijarde eura, kapitalni budžet je uvećan 100 odsto u odnosu na ovu godinu. Budžet je održiv i inkluzivan, a želimo da takva bude i struktura ekonomije u Crnoj Gori, kazao je ministar finansija i socijalnog staranja Milojko Spajić. Najavio je potpuni oporavak ekonomije na predkrizni nivo. Spajić je kazao da očekuje da poslanici u Skupštini Crne Gore podrže predlog budžeta.
Ministar je, na konferenciji za medije nakon sjednice Vlade, kazao da naredne godine biti istorijski iznos BDP-a od 5,3 milijarde eura.
„Već na kraju ove godine nominalni BDP biće iznad predkriznog nivoa , dok će realni BDP u prvom kvartalu biti iznad tog nivoa“, naveo je Spajić.
Sljedeće godine se prihodi od turizma projektuju na nivo iz 2019. godine i iznosiće oko miljardu eura.
Otplata duga je nešto manje od 300 miliona eura za sljedeću godinu što, prema riječima Spajića, predstavlja ukupno finansiranje, odnosno nedostajuća sredstva za finansiranje oko 497 miliona eura.
Spajić je istakao da neće biti potrebe za novim zaduživanjem, što znači da je zaokruženo finansiranje za 2022. godinu.
„Međutim, to ne znači da nećeno izlaziti na tržište i iskoristiti povoljne uslove zaduživanja ukoliko to bude prilika“, naveo je Spajić.
Takođe, poručio je da je veliko izdavanje za kapitalne projekte i dodatno povećanje plata za zdravstvene radnike.
Nacrtom je predviđen veći iznos sredstava za poljoprivredu i uvođenje poreskih olakšica za poljoprivrednike, te povećanje izdvajanja za socijalna davanja, kao implementacija programa Evropa sad, saopštio je ministar.
„Izvorni prihodi će biti oko milijardu i 967 miliona, od kojih su porezi i doprinos milijardu i 795 miliona. Izdaci su dvije milijarde i 172 miliona eura, od kojih je tekuća budžetska potroišnja milijardu 924 miliona, kapitalni budžet je 248 miliona i što je najbitnije deficit je projektovan na nekih 205 miliona eura, odnosno na 3,87 odsto BDP-a“, saopštio je Spajić.
Za socijalnu zaštitu predviđeno je 677 miliona eura (povećanja za 40 miliona), za obrazovanje 225 miliona (povećanje od 18 miliona), a za zdravstvo 344 miliona eura (povećanje od 11,6 odsnot – 36 miliona eura).
„Najviše smo smanjili na opštim javnim službama, gdje je smanjenje čak 20,8 odsto, odnosno 163 miliona eura“, rekao je Spajić.
Bolnice u Pljevljima i Podgorici, atetski stadion, most na Bojani…
Za 2022. kapitalni budžet ukupno iznosi 248, 3 miliona eura, saopštio je ministar.
„Za Upravu za saobraćaj, bez autoputa, predviđeno je 77,2 miliona eura, a završetak autoputa bi koštao dodatnih 68,3 miliona eura. Za Upravu javnih radova predviđeno je 102,8 miliona eura“, naveo je Spajić.
Za srednjeročne ugovorene projekte predvišeno je preko milijardu eura.
„Prethodno ugovoreni projekti su 498 miliona eura, dok je samo za narednu godinu planirano 117 novih projekata koji iznose 549 miliona eura“, saopštio je Spajić.
On je izdvojio neke od najvažniih projekata za koje je predviđen novac.
To su bolnice u Pljevljima i Podgorici, kao i rekonstrukcija bolnice u Bijelom Polju i više domova zdravlja.
Planirana je izgradnja atletskog stadiona u Podgorici, te nastavaka gradnje fudbalskog stadiona na Cetinju i tribina na stadionu u Nikšiću.
Kada je riječ o putnoj infrastrukturi, planirana je izgradnja zaobilaznica oko Berana, Pljevalja i Herceg Novog, kao i mosta na rijeci Bojani.
Kako je naveo Soajić, planirana je izgradnja 16 vrtića i osam osnovnih škola, osam sportskih sala, Akademije umjetnosti, Filološkog fakulteta, kao i ulaganju u ski centre – Kolašin, Cmiljača, Žarski, Hajlu i Durmitor.
Kapitalni budžet bez autoputa biće 108 miliona eura što je, kaže Spajić, u odnosu na prošlu godinu povećanje od 108 odsto.
Relativni fokus, kako je istakao, biće na sjevernoj, siromašnijoj regiji.
„Za sjevernu regiju 76,7 miliohna eura, za srednju 60 miliona i južnnu 27,6 miliona. Sve opštine su dobile velika povećanja za svoje kapitalne budžete“, kazao je Spajić.
PDV 21 odsto za sve
Predstavnici Ministarstva najavili su da neće mijenjati opštu stopu poreza na dodatu vrijednost (PDV) od 21 odsto, dok će za usluge hrane i pića u hotelima i restoranima vratiti sa sedam na 21 odsto.
Državni sekretar u Ministarstvu, Janko Odović, objasnio je da to nije povećanje u pravom smislu te riječi, već vraćanje na pretkrizni period.
Spajić je, na pitanje da li vjeruje da će budžet biti usvojen u Skupštini, odgovorio da očekuje da će on biti izglasan.
„Ne bismo išli ni prema Vladi da to ne očekujemo. Mislimo da nema razloga da se ne izglasa i budžet i set zakona koji ide zajedno sa njim. Mislimo da je jako dobro izbalansiran“, kazao je Spajić.
Predstavnici Ministarstva su naveli da po osnovu koncesija na aerodrome nijesu planirani prihodi u budžetu.
