Општина Пљевља је 1983/84. године запошљавала око 14.500 радника. Политиком Владе Црне Горе Пљевља сада запошљавају око 5.500 радника. Пљевља су дала значајан допринос развлашћивањњу претходне власти у Црној Гори. Сада се спочитава да су Пљевља водила погрешну развојну политику, развијајући само енергетски сектор Рудник угља и ТЕ. Заборавља се да је те одлуке доносила Влада Црне Горе а не општина Пљевља.
Докле се иде у дрскости говори и то да ресорни министар за капиталне инвестиције износи и личне увреде према менаџменту ЕПЦГ и Рудника угља Пљевља. Већина садашњег менаџмента ових компанија радила је у привредним друштвима и без сумње су много компетентнији од оних који су дошли у Владу без радног искуства у привредним друштвима. Њих нијесу плаћали, као неке из НВО из фондова са запада попут Сороша и њему сличних. У Европи нема примјера да НВО имају више утицаја на Владу као што је то случај у Црној Гори.
Најава државе да нема финансијских средстава за еколошку реконструкцију ТЕ „Пљевља“ је опасно па иако се ради о „експертима“ у Влади Црне Горе. Да ли се ради о незнању или је у питању утицај енергетског лобија? Заборавља се да су деценијама у Црној Гори социјални мир одржавале управо компаније из Пљеваља Рудник угља И ТЕ. Министар који је берзански стручњак постао је експерт за енергетику а да није ни ушао на капију ТЕ „Пљевља“.
Како то да у многим чланицама ЕУ раде многе термоелектране на угаљ а да нико не поставља питање њиховог рада, односно затварања. Државни секретар у истом министарству најављује нову транзицију за Пљевља, поред оне пљачкашке, што говори о недовољном познавању Пљеваља или је нешто друго у питању. Држава која се прије 30 година прогласила за еколошку има храбрости да каже да нема финансијских средства за еколошку реконструкцију ТЕ и за побољшање стања животне средине у Пљевљима. То је обавеза по Уставу Црне Горе. Члан 23. Устава гласи: „Свако има право на здраву животну средину. Свако има право на благовремено и потпуно обавјештавање о стању животне средине, на могућност утицаја приликом одлучивања о питањима од значаја за животну средину и на правну заштиту својих права“. Изјавама представника ресорног министарства директно се крши Устав Црне Горе по питању животне средине у Пљевљима што је чинила и претходна власт задњих 30 година обећавајући топлификацију града. Локална управа је ускраћена за убирање значајних прихода по основу права која су прописана законом, по основу тзв. еколошке таксе, а која се не примјењују. Колика су овлашћења локалне самоуправе по овом питању може се закључити кроз један примјер: СО Пљевља је прије неколико година донијела три одлуке о увођењу еколошке таксе сходно Закону о животној средини који је тада био у примјени, али Уставни суд Црне Горе је те одлуке прогласио неуставним и ставио их ван снаге. У моменту доношења ових одлука у Закону није постојала одредба да Влада даје сагласност на те одлуке. Међутим, Скупштина Црне Горе је по хитном поступку донијела измјене и допуне тог закона по којима Влада даје сагласност на те одлуке СО Пљевља. Захваљујући претходној власти локалне самоуправе су обезвлашћене и доведене скоро на ниво мјесних заједница. Умјесто да се врши децентрализација, сходно Повељи о локалној самоуправи, и даље о судбини грађана одлучује Влада што је неодрживо.
Крајње је вријеме, да се напокон, разобличи енергетски лоби, који заговара, поред осталог, увоз електричне енергије а да домаће фабрике и ресурсе треба што прије затворити. Овај лоби је много моћан и опасан за одрживи развој Црне Горе. По питању еколошке реконструкције ТЕ „Пљевља“ покушава се заобићи локална самоуправа и олаако прелази преко чињенице да се с тим у вези мораају уважити мишљења менаџмента Рудника угља, ТЕ, ЕПЦГ и Со Пљевља јер се ради о судбоносним одлукама за будући развој оштине Пљевља. Пљевља овог пута неће дозволити, као безброј пута до сада, да неко други одлучује у њихово име и о њиховој судбини. Овог пута Пљевља и Пљевљаци ће се питати о заштити свог права на рад и здраву животну средину. За доношење одлука које имају далекосежне посљедице потребана је мудрост, а мудрост је много више од искуства и знања.
За очекивати је да СО Пљевља подржи ставове Рудника угља и ЕПЦГ о неопходној еколошкој реконструкцији ТЕ „Пљевља“ и омогући даљи рад Рудника угља као носиоца развоја општине Пљевља.
Пљевљаци, одлука је овај пут у вашим рукама!
Радоман Пурић
дипл. политиколог
