ПОЗДРАВ ИЗПЉЕВАЉA
Пљевља су поново у центру пажње црногорске власти и јавности, а то никад Пљевљима није добра донијело. Кад год смо били у центру пажње неко други је из тога извлачио корист, а ми остајали као покисли.
Пропала власт нас је лансирала у орбиту углавном пред ове или оне изборе. Кад би се све завршило испадало да је то лансирање вршила с ноге на ногу.
Садашња власт ни за јоту није промијенила стратегију већ само тактику и то на начин да се према Пљевљацима као брижан учитељ опходи скоро очински час подржавајући, час подижући прст у знак опомене: „Дуле, Дуле, немој тако… није то баш… треба да знаш… ниси у праву… Дуле, Дуле…“
Пропала власт је за свог земана, причала градитељско развојне бајке, најављивала инвеститоре, давала концесије за „брање“ пљеваљских шума и експлоатацију рудних ресурса, приватизовала и тихо гасила, али се није усуђивала да овако јавно, као нова власт, најављује напрасно затварање Термоелектране и Рудника угља. Садржајна надоградња нема шта.
Елем, двојица државних секретара се ових дана са Пљевљацима играју игрице „вруће, хладно“, што је пред црногорским аудиторијумом синоћ показао један од њих: „Дуле, Дуле хладно, хладно, вруће, вруће…“, исказујући тако завидан степен непознавања културе јавног дијалога да би му на томе могли позавидјети и кочијаши.
Но, Нљевљаци треба да разумију и такво понашање државног секретара који је очигледно месијански расположен према њиховом завичају. Суштина приче овог високог владиног функционера је у томе да ће Пљевља процвјетати и постати Елдорадо када престану да раде два највећа и најрентабилнија предузећа у Пљевљима. Тиме би држава ријешила проблем уласка у Европску унију, а и проблем загађености Пљеваља, до те мјере да она више не би ни постајала.
Нема Пљеваља, нема проблема.
Не треба бити злурад. Дотични владин функционер и шаком и капом нуди примамљиве поклоне у виду цементаре, природног гаса, дрвопрераде, производње грађевинског материјала, развоја пољопривреде и процвата сеоског туризма. Просто је за чуђење како је заборавио на хидроелектрану „Мекоте“ на Ћотини претпостављене снаге преко 100мегавата. Или је заборавио или још није стигао да погледа да се иста налазила деценијама у стратешким документима развоја Црне Горе. Очигледно је да се рачуна да ће Пљевљаци пристати да нема омражене Термоелектране (која, гле чуда, трује Пљевљаке и изазива епидемије најтежих обољења, што нам у истој емисији откри представница зелене НВО) у замјену за све оно што некоме може пасти на памет између осталог и то да би Рудник угља снабдијевао цементару лапорцем, а да би Пљевљаци могли организовано да посјећују највећу соларну електрану на Сланом језеру код Никшића у непосредној близини оне чувене хацијенде.
Да је неко дотичном владином функционеру у тренутку када је пророковао о свијетлој будућности Пљеваља скренуо пажњу на неспорну чињеницу да на свијету нема цементаре која није уз жељезничку пругу или речну или морску луку, он би у истом тренутку надопунио себе и Пљевљацима обећао и пругу, а зашто да не и луку. Све се може кад се хоће, а хоће се, па тако за трен ока може да се доведе природни гас из Пријепоља или Прибоја до Пљеваља нема везе што је исти ништа мање него мрски руски, а чи би други био.
Да се мало уозбиљимо, да са прича за малу дјецу пређемо на озбиљне суморне приче за одрасле. Нико од Пљевљака не би био против затварања ТЕ „Пљевља“ ако би држава све вратила у пређашње стање почев од депоније пепела и шљаке до правичне накнаде Пљевљацима за тродеценијски живот у најзагађенијој животној средини на Балкану. Више мање исти је случај и са Рудником угља у ком случају би онај ко затвара његове копове морао да све врати на своје мјесто поштујући основно правило рударења од праисторије до данас а то је потпуна рекултивација. Није ваљда да Пљевљаци могу да прогутају да је рекултивисано „Јагњило“, „Кипа“, Боровичко језеро, Шумане и тако даље и тако ближе све до тамне стране мјесеца.
Но, сигуран сам да ће се од овог актуелног потресања гора око Пљеваља родити само миш. Они који врше власт у овој држави потпуно су свјесни да без пљеваљских индустријских гиганата Црна Гора, односно њена привреда, бар у догледном времену не може функционисати. Зато ће се пронаћи некакакв начин да ријеше проблем даљег рада ТЕ „Пљевља“ што ће бити и оправдање изостанка сада напрасно најављиваних нових инвестиција.
Било како било Пљевљима и Пљевљацима се исто пише све док се ово мало народа које још живи овдје не уједини и једногласно не каже оно што је очигледно већ деценијама а што се још увијек није гласно и јасно казало: Пљевља су последњих седамдесет година експлоатисана од стране централне црногорске власти и ако се такав тренд настави доживјеће тешку судбину рударских насеља, ако већ нису.
Прије пар деценија на једном од ријетких озбиљних разговора о Пљевљима и њиховој развојној будућности, један умни Пљевљак рекао је: „Да је среће да из Пљеваљског поља никада није откопана ни једна тона угља, љепше би нам птице пјевале“. Ех, да је среће…
Рајко Палибрк
