„Вежи коња гдје ти газда каже“
Мој осврт на одлуку Владе Црне Горе да преко ЕПЦГ узме цјелокупан исказани профит прошлогодишњег пословања Рудника угља Пљевља у астрономском износу од 13,1 милион, прочитало је десетине хиљада, пренијело десетине медија и коментарисало стотине читалаца. Посјета министра финансија и предсједника Борда директора ЕПЦГ Рудник угља је изостала, а самим тим и прилика да на лицу мјеста саслушају мишљења да се не ради о 13,1, већ о око највише нешто испод 2 милиона евра дивиденде која по Закону, неспорно, припада власнику компаније.
Међутим, десиле су се бројне друге ствари које указују да је моје изношење овог питања у јавност било оправдано, а тврдење које сам изнио недвосмислено засноване на чињеницама.
Борд директора Рудника угља је прије неки дан, био подијељен по питању става према оваквој одлуци газда из ЕПЦГ на начин што је против овакве одлуке био предсједник Борда који је представик Демократа и један члан Борда који је представник СНП-а, док је подршку оваквој одлуци дало двоје представика Фронта и један представник СНП-а. Другим ријечима речено против одлуке гласала су два Пљевљака, а за одлуку по један члан Борда из Пљеваља, Подгорице и Никшића.
Након овако исказаног става Борда директора Рудника угља према одлуци по којој ће спорни профит компаније од 13,1 милион бити преко ЕПЦГ уплаћен Влади Црне Горе прво се огласио предсједник Борда директора који је поред осталог изјавио: „Чињеница је да на рачуну Рудника угља нема нити је било 13 милиона еура, јер око 2,9 милиона представља капитализовану добит која се као таква не може третирати. Сасвим је јасно да акционар (ЕПЦГ) без дубље анализе и консултација није смио донијети одлуку о исплати цјелокупне добити. Ако се компанији узме оно што је зарадила веома тешким радом запослених како онда она може да да резултат који ће бити респектабилан, а како тек ако се планира узети знатно више новца него што има”, закључујући да нема те цијене због које ће дићи руку против интереса Рудника, радника и грађана Пљеваља и Црне Горе.
Јавног образложења оних чланова Борда кој су имали супротно мишљење од свог предсједника и још једног члана, није било, али је услиједило саопштење извршног директора компаније који након елаборирања хијерархијског власничког ланца и неопходности поштовања закона каже: „дужни смо скренути пажњу јавности на чињеницу да су се времена, ипак, промијенила, те да највећим црногорским компанијама у енергетском сектору више не управљају политичко-клептократске структуре којима су Пљевља служила искључиво као сировинска база. Времена су се промијенила на начин што Пљевља сада имају суштински потпуно другачију позицију и што, како Рудник угља тако и Електропривреда сада имају управљачке и менаџерске тимове који су посвећени интересу компанија, али и бризи за средину у којој стварају свој доходак“.
Уз овакво охрабрујуће скретање пажње јавности, извршни директор Рудника истиче ипак да на рачуну Рудника никада није било 13 милиона евра, због чега ће ЕПЦГ спровести супер ревизију дивиденде са посебним акцентом на исказану добит, чиме ћемо добити прецизнију информацију о износу потраживања ЕПЦГ од Рудника угља.
Било би логично очекивати да је извршни директор након најаве суперревизије исказане добити сугерисао да се сачекају резултати па тек онда донесе одлука о располагању са цјелокупним финансијским средствима од 13,1 милион евра, која представљају профит Рудника угља по завршеној пословној 2020. години.
Нажалост, изостала је таква сугестија, а умјесто ње је услиједило „својеврсно завјештање запосленима и свим грађанима“ да извршни директор „није никада, па неће ни сада, било којим својим поступком угрозити пословање Рудника угља, нити дозволити било коме док је год на позицији извршног директора, да својим дјеловањем нанесе штету индустријском гиганту какав је Рудник угља, нити грађанима Пљеваља“.
Најискреније, хоћу да вјерујем ријечима и предсједника Борда и извршног директора Рудника угља и не желим да себе преставим већим Пљеваљком него што су они.
Овдје ћу застати и скренути пажњу на још само једну чињеницу, а то је потенцирање „упућености“ и „добронамјерности“ и „посебне осјетљивости“ грађана што је наглашено како у саопштењу извршног директора тако слично и у коментару министра финансија на мој осврт.
Није ваљда, драги пријатељи да сумњате у добронамјерност аутора овог текста који је први јавно започео сву причу? Иако сте на високим позицијама, морали бисте да имате на уму да аутор ових редова, бавећи се скоро три деценије новинарским и другим јавним пословима, веома добро познаје проблеме не само Рудника угља већ и све друге проблеме Пљеваља и Пљевљака и у томе вам ни мало не даје пардона, ни вама ни вашим надређенима професору Кривокапићу и Милутину Ђукановићу.
Толико о мојој „упућености“, а што се тиче „добронамјерности“ и „посебне осјетљивости“, за Пљевља и пљеваљске ресурсе, о томе нека суде Пљевљаци који добро познају и мене и вас.
И за сам крај, Пљевљима и Пљевљацима ће бити боље једино и само онда када на челу ове општине и на челу пљеваљске привреде дођу они који неће пристати да без поговора вежу коња гдје им газда каже.
Рекох и спасих душу.
Рајко Палибрк
