Свега и свачега смо се нагледали и наслушали у политичком животу Црне Горе, али ово што се дешава ових дана свакако представља својеврстан ријалити. Амбасадор Црне Горе при Светој столици у Риму, не поштује одлуку Владе Црне Горе о његовом опозиву, него мијења браве на вратима амбасаде и бунца, у 21.вијеку, о некаквим четничким дивизијама и Неретви. Не вјерујемо да је и древни Рим, у својој више миленијума старој историји, доживио тако нешто. Други амбасадор у Пекингу, који се „потурчио“ прије 4 године, што је било равно одласку у четнике 1944.године, присвојио је печат амбасаде. Таквим понашањем подсјећа на дјечака који узима своју лопту кад види да његова екипа губи утакмицу. Ни Кина, још старија од Рима, сигурно није запамтила такву дрскост и безобразлук.
Но није такво понашање својствено само амбасадорима. Летећи министар, који се попут перја, у истом дану распе у више држава,и све то наплати, свакако је црногорски уникум. Специјални државни тужилац Миливоје Катнић, познатији као најчувенији црногорски извиђач, свјестан да мора отићи са функције уцјењује и покушава да спаси своју екипу преко које је дијелио селективну правду у Црној Гори.
Предсједник Привреног суда Блажо Јованић забранио је скупштину акционара Одбора директора Електропривреде Црне Горе заказану на иницијативу ресорног министра за 25.фебруар. Сједница ће бити одржана 16.марта, два дана након локалних избора у Никшићу, јер свакако треба искористити ресурсе ЕП ЦГ у предизборној кампањи и на дан избора, бар тако мисли Блажо Јованић. Тај исти Привредни суд и његов предсједник штити Драгана Брковића, власника „Вектре Јакић“, на штету интереса прије свега грађана Пљеваља. Привредни суд је 2019.године поништио одлуку Управе за шуме, о раскиду концесионог уговора са „Вектром Јакић“ и наложио да се Драгану Брковићу дозволи даља сјеча и продаја пљеваљских шума до доношења коначне пресуде. А коначна пресуда ће бити на „куково љето“ ако Блажо Јованић остане на челу Привредног суда. Очигледно је да се не ради о „трулим даскама“ него читав кров прокишњава. А кад кров прокишњава онда се ствари у кући, или покривају најлоном, или склањају на сигурно. ДПС експерти су се увијек опредељивали за овај други начин и зато данас Црна Гора подсјећа на очерупану кокошку.
Првих 2000 вакцина Спутњик V стигло је у Црну Гору као донација Владе Србије. На први поглед мало, али поклону се у зубе не гледа. Питање је да ли смо и заслужили више. Представници пораженог ДПС режима нас убјеђују да је требало прихватити донације од њихових пријатеља Статиса и Дерипаске. Они још вјерују да се вакцине могу прокријумчарити глисерима преко Јадрана као што су некад радили са дрогом и баксама цигарета. Не схватају да су им организовани криминал и висока корупција и дошли главе, јер их је због тога Запад пустио низ воду 30.августа 2020.године.
Али у читавој овој лудници дешавају се и ствари које буде наду. Прије неколико вечери приказан је, чак и у Црној Гори, филм „ Дара из Јасеновца“. Након осам деценија, колико је српски народ по Брозовом диктату био „закаменио“ пред ужасима Јасеновца, коначно је отворен и приказан први од девет кругова пакла усташког логора Јасеновац. Ваљда је у томе била и симболика каменог цвијета у Јасеновцу, закаменити и ћутати. Ћутати све док се не догоди нови геноцид, као што се и догодио у августу 1995.године, када је у акцији „Олуја“ протерано из Хрватске 250 000 Срба.
Но ако се нису снимали филмови народ је „пјевао“ о својој несрећи. Вјероватно у светској љубавној поезији нема оваквих стихова:
„ Немој драги косит поред
Саве,
покосићеш моје косe
плаве“
Само народ који је свој бол лијечио оваквим стиховима, могао је дати новоизабраног патријарха Порфирија, који је на устоличењу у Београду поручио како је Хрватска његова „друга отаџбина“. Достојно Марка Миљанова, Свјетјејшиј, у Божије уши и у главу цијелог хрватског народа.
