САОПШТЕЊЕ ПОКРТЕТА ЗА ПЉЕВЉА
Покрет за Пљевља поздравља пресуду Апелационог суда, којом је уважена жалба на пресуду у предмету „државни удар“ и иста укинута. Уистину пресуда Сузане Мугоше, којом су лидери Демократског фронта Андрија Мандић и Милан Кнежевић, осуђени на по 5 година затвора, у измишљеној афери „државни удар“, пала је 30.августа 2020.године, када су грађани на парламентарним изборима послали ДПС режим у политичку прошлост. Сакоме здравомислећем грађанину Црне Горе било је јасно од самог почетка, да је „државни удар“ исконструисан ради одбране режима Мила Ђукановића. Није се у то вријеме могао направити државни удар у Црној Гори без учешћа Предрага Бошковића и бар неког од његових десетину генерала, а камоли са пензионерима из Србије.
Друга је ствар што је Западу у том тренутку одговарало да се изрежира такав судски процес и у њега уплете „малигни“ утицај Србије и Русије. Међутим, након парламентарних избора од 30.августа, које је изгубио, Мило Ђукановић је био спреман за истински државни удар, али овога пута није добио подршку одакле је очекивао. Његова основна грешка је што је кренуо у истрагу српског народа и Српке православне цркве у Црној Гори, а то није било по стандардима , чак ни његових 30 – годишњих покровитеља. Није тешко замислити шта би се десило неком од српских лидера у Црној Гори, да је као Мило Ђукановић позвао своје присталице, да се за своје идеје и програмске циљеве боре из шуме.
Најбољи доказ да Ђукановић није својевољно предао власт је наставак његове србомрзачке и ратнохушкачке политике. У дугој историји „вјечне“ Црне Горе, нико толико мржње није посејао међу браћом и грађанима Црне Горе. Као последица такве политике кренула је оркестрирана кампања против министарке здравља др Боровинић Бојовић, због наводног одбијања Дерипаскине и Суботићеве вакцине против короне. У кампању се укључило и кусо и репато, од ДПС-а, преко СДП-а, СД-а, БС – а и Комичног покрета. Чини се да нико није бољу и поштенију дијагнозу стања у овој непринципијалној коалицији поставио од Ратке Јовановић Вукотић, у својој редовној колумни петком у „Вијестима“: „ И нема то никакве везе са вирусом короне, него са вирусом српства. Зато и не бирају средства, није за њих српство национална одредница, него заразна болест коју треба истријебити“. Тако рећи нова корона. Ако то каже изворна чланица Либералног савеза из 90 –тих година, онда у то не треба сумњати, него само скинути капу и честитати јој на искрености, чојству и јунаштву.
Ових дана у току је афера око додјеле Нинове награде. Разумје се и у тој чорби има Дукљанског зачина. Тако је „угледни“ дукљански писац објавио свој роман у Црној Гори, Хрватској и Србији. И док је у Црној Гори и Хрватској каталогизован на црногорском језику, у Србији је то урађено на српском језику. Разумије се да би могао ући у ужи избор за Нинову награду, која се по Статуту додјељује за романе писане на српском језику. На његову несрећу набасао је на Басару, који је и даље непревазиђен у извргавању руглу оног највреднијег у српској култури. Било како било ово је још једна потврда како Дукљани доживљавају Црну Гору и Србију: Србија је заједничка, а Црна Гора само њихова. Зато их је тако погодио губитак власти и спремни су да је запале уколико није њихова приватна империја.
