Dogodilo se u Pljevljima … 08-09.02.1971. Izgorele tribine stadiona na Čitluku, izgrađene 1948. godine.
U noći između 8. i 9. februara 1971. godine, požar je uništio tribinu sa igačkim i drugim pratećim prostorijama SD Rudar. Kako u opširnom tekstu novinara D.B, u Pljevaljskim novinama br. 248. piše:
Za samo četrdeset minuta sve je bilo gotovo ! Možda je od opreme moglo biti nešto spašeno da su vatrogasci intervenisali pravovremenije i opremljenije. Uz to došli su i sa malo rekvizita i i malobrojni. U tekstu dalje stoji. „ O tome kako je sinula prva varnica među građanima, a naročito navijačima, sporta, se mnogo diskutuje. Prave se razne verzije. Jedni misle da je požar posljedica nebrige oko održavanja ovog objekta. Drugi smatraju da ova paljevina ima direktnu vezu sa diverzijama u selu Brvenici i na spomeniku na Stražici. Trći misle da je to djelo nekog manijaka i sl „ Objekat je prema tadašnjim procenama vredeo oko 50. miliona st.dinara i ѕbog lošeg materijalnog stanja tadašnje SOFK ‘e nije bio ni sa cuvarem ni osiguran.“
I kako zapisa dadašnji veliki poslenik sporta poč. Drago Bojović, bilo kako bilo, ali pljevaljski sportisti i sport, a i grad Pljevlja su ostali bez jednog izuzetno dobrog i interesantnog objekta, čuvene zelene tribine u engleskom stilu, koja je rađena 1947/48. Ajde, da mi se poč. otac Todor možda ne naljuti, napišem nešto i ovoj građevini u koju je sa dosta ljubavi ugradio i svoje majstorsko umeće. Nove narodne vlasti su posle 1945. polagale i ulagale dosta sredstava i rada u kulturu i sport, angažujući veliki deo stanovništva, posebno mladih. Te 1947. veliki uspeh iamli su fudbaleri Jakića koji su inače svoje aktivnosti i utakmice igrali u pljevaljskom polju, na Žugićama livadama ( ispod Varoši). Pljevljaci su oduvek voleli sport, pogotovo fudbal ( do tada se za druge malo ili nimalo znalo) Utakmice je posmatralo po nekoliko hiljada gledalaca. Sve to još više je iniciralo vlast da na manastirskom čitluku napravi jedan sportski objekat koji će objediniti sve sportove. Gradnja je počeča u proleće 1947. Akcijaši, đaci, omladina, frontovci, AFŽ… svi su imali svoje radne zadatke, posebno na zemljanim radovima. Todor M. Bojović, je kao poslovođa i jedan od retkih visokokvalifikovanih majstora, sa tri predratna majstorska pisam ( zidat, tesar, stolar) radio tribinu sa desetine nemačkih zarobljenika.
Jedan od njih je po očevom pričanju izradio i njen projekat. Uglavnom, svi oni bili su stolarski izuzetno kvalifikovani, što ga je mnogo radovalo, jer je za tu vrstu posla od Pljevljaka imao samo dvoje troje radnika. Objekat je sem osnovnog fundusa, temelja, bio od drveta, uglavnom borovine, čiji miris pamte svi oni koji su bar jedanput ušli u njega. Pored svlačionica, ekonomata, ispod tribina bilo je smešteno i niz drugih prostorija. Kupatilo, sa grejanjem na drva, prvi tuševi kad ih je u gradu malo ko imao, ekonomat, prostorije za rekvizite, velika društvena prostorija ( do rukom. igrališta) u kojoj je jedno vreme bio klubski bife…Nije bilo kanalizacije, pa su toaleti bili smešteni na zapadnom delu stadiona (do Breznice). Sve u svemu, u to vreme ni Podgorica ni Cetinje nisu se mogli pohvaliti boljim objektom. Napravljena su košarkaško i odbojkaško igralište ( tribina je bila između njih) Sećam se i drvenih koševa. Remzo D. Nuhanović mi je pisao, da su ih nosili u čaršiju ( ispred današnjeg hotela) gde su pre početka korzoa igrali utakmice: stari protiv mladih!
Da je preživela tu 1971. možda su je u izgradnji današnjeg stadiona mogli ukomponovati i osposobiti za male sportove, administraciju, ambulantu i sl. ako ništa drugo, razbila bi betonsko sivilo u Brezničkom zelenilu.
Tribina sa klubskim prostorijama na snimku iz novembra 1947.
FD Jakić, na stadionu pod Golubinjom 1948. god. S leva stoje: Ahmo Selmanović pred.kluba, R. Nuhanović, Drag. Milinković- Čiča, Š. Hadžihamzić, M. Dragašević Špiro, M. Aritonović, H. Talović, H. Čolović, R. Hrastovina, i Mijo Aritonović – penal. Čuče: Z. Dragašević Čavča, S. Taušanović, K. Dragašević i Trifun Novaković član uprave.
Početkom šezdesetih, tribine su dobile i semafor, koji se nije dugo zadržao. Na fotografiji Dragan Ivanović Čilja i Petar Pero Vrdoljak Vođa tada igrači Rudara.
Ovako je „Naš sport“ ( sada Sport) video tribine i maleni Jakić u četvrt- finalu kupa Jugoslavije 21.11.1947.
Tekst iz Pljevaljskih novina br. 248, od 15.2.1971. Kraj jednog lepog sportskog objekta. Do temelja izgorele klupske prostorije Rudara.
Stadion na Čitluku, kraj Breznice ili „pod Golubinjim“ za vreme MOSI igara 1960.
autor, Vojkan T Bojović
.
