Sekretarijat Energetske zajednice nedavno je objavio analizu o implementaciji za 2020. godinu u kojem su istaknute neke od ključnih prepreka u reformi energetskog sektora zemalja Zapadnog Balkana.
Alijansa za zdravlje I životnu sredinu uradila je analizu Zagađenje ugljem iz šesnaest zastarjelih elektrana u regionu gdje je konstatovano da je zagađenje ugljem odgovorno za mnoge bolesti I uzrok je milionskim zdravstvenim troškovima.
“Termolektrane koje su odlučile da odustanu od primjene Direktive o velikim ložištima i uskladjivanja sa vrijednosnim granicama za emisije definisane ovom Direktivom brzo se približavaju ograničenju dozvoljenih radnih sati koje im je Energetska zajednica odobrila. Termoelektrana Pljevlja prva je u nizu postrojenja kojima će broj dozvoljenih radnih sati isteći”, ističe Diana Milev Čavor iz NVO Eko – tim.
Navodi da će ključni trenutak u daljem energetskom razvoju i njegovom planiranju u Crnoj Gori zavisiti od budućeg rada termoenergetskog kompleksa u Pljevljima.
“Ministarstvo ekonomije Crne Gore već je uputilo zvanični zahtjev Energetskoj zajednici u kojem traži dodatni broj radnih sati za termoelektranu Pljevlja, kojoj će dozvoljeni broj sati isteći do kraja ove godine. U međuvremenu, ugovor o projektu ekološke rekonstrukcije TE Pljevlja već je potpisan a u toku je priprema glavnog projekta, koji bi trebalo da bude završen do kraja godine. Do sada su se u javnosti mogle čuti različite informacije o postojanju studije koja potvrđuje ekonomsku opravdanost ovog projekta, a još uvek nije jasno da li je zaista urađena studija izvodljivosti koja potvrđuje ekonomsku opravdanost projekta. Iz tog razloga smatramo neprihvatljivim neobjavljivanje te studije ako ona zaista postoji, a s druge strane još neprihvatljiviju mogućnost da se ovom projektu pristupilo na način da studija izvodljivosti za ovaj projekat nije ni urađena”, navodi Diana Milev Čavor, iz Eko-tima a prenosi portal Vijesti.
Ističe da je projekat ekološke rekonstrukcije kapitalni projekat, sa dalekosežnim posljedicama ne samo za crnogorski energetski sektor i životnu sredinu, već i za socio-ekonomsku situaciju u zemlji, što dodatno obavezuje rukovodstvo EPCG da se ovom projektu pristupi vrlo oprezno.
“Smanjenje zagađenja iz TE Pljevlja svakako je hitno, a pitanje je da li će se ono realizovati rekonstrukcijom ili zatvaranjem termoelektrane. U svakom slučaju, plan za pravednu tranziciju treba razviti u bliskoj budućnosti jer gašenje ovog sektora zahtjeva neophodnu spremnost i pripremljenost za takav scenario. To takođe znači razvoj održivih ekonomskih aktivnosti na lokalnom nivou koje će obezbijediti nova radna mjesta i dati podršku ljudima zaposlenim u sektoru uglja koji će najviše trpjeti od procesa tranzicije.Napori za dekarbonizaciju povezani su sa procesom izrade Nacionalnih energetskih i klimatskih planova (NECP) koji se trenutno priprema i u Crnoj Gori, a koji će zamijeniti postojeću Strategiju energetike”kazala je Miler Čavor.
Izvor Vijesti
