Prije izvesnog vremena, dogodio se u Plјevlјima tragičan događaj u kome su život izgubila dva sugrađanina… Izveštavajući o ovome, novinar je je naveo da se to dogodilo u Musluku, itd. Kao i občno, kada se nađem vikendom sa prijatelјima, zavičajcima, postavi se pitanje, koji je to deo grada, za koji neki nisu nikada ni čuli…
Moram priznati, da sam, za Musluk čuo još od djetinjstva, ali sam mu vremenom prošlim gubio kordinate…Prisećajući se , tvrdio sam da je negde od Turbeta prema Pendi, „kamenoj ćupriji“…drugi opet da je negde od Jalije prema Milet Bašti…Fataj se mobilnog , zovi, i ove sjedne i one s druge strane Čaršije, tek jedva udenusmo… „Hroničar Plјevalјa u pokušaju“, bio je u pravu. Sve to navede me da se prisjetim imena i drugih djelova rodnog grada , od koji su se mnoga izgubila, zaboravila, otišla negde na brda sa nekadašnjim čaršijanima, varošanima, moćevčanima, ševarčadima, kamenčadima, trebovčanima…
Daleke 1913. obilazeći oslobođene krajeve, putopisac Jefto Dedijer, zabeležio je u svojoj knjizi „Stara Raška“ između ostalog sledeće mahale u Plјevlјima. Srpske tri: Moćevac, Varoš, Guvno i muslimanske: Rizvanija, Hamidija, Hadži Zećirija, Husein –Pašina, Ciganska Mahala, Ahmet Hadži.
Neki su ih eto zapisali, neki opisali, neki opjevali mahale i sokake, kao Mićun A. Šilјak (1931 – 2007) pjesnik zavičaja i života. Mahalu u kojoj je bila i kuća oca mu prote Andrije D. Šilјka (1898 – 1941) i u kojoj je Mićun sa braćom i rođen, zapisa u svom “ Plјevalјskom sobetu“
Glasinačka ulica. Kuća trgovca Alefendije Čauševića, dugo je odollјevala vremenu. Kuća popa Andrije Šilјka nalazila se ljevo od nje. Poslije 01. Decembra 1941. Talijani su pronašli u dvorišnoj zgradi (mutvaku) jednog ranjenog partozanskog borca, kome je proto pružio pomoć. Kuću zapalili a Andriju strelјali!
Okružena „konjima umnoženim u snažne automobile“ prkosi i 21. vjeku. Jedan od rjetkih svjedoka vremena davnog i mahale Džemat, kuća Hazbije Alikavazovića u Tršovoj ulici..
Gotovo svaki deo grada , u moje vrjeme, imao je i svoj fudbalski tim. Raskrsnica, Varoš, Trebovina, Stanbena, Dževair, Borak… Sačuvao sam moje saigrače na fotografiji gde nas je ovekovečila komšinica fotograf , teka Anica Milić, koju smo po mužu zvali Savovica! S desna Meho H. Alikavazović, Netko H. Jašarbašić, Miloš Mićko Maravić, Davor M. Hasanagić, Mujo H. Alikavazović, Dragan M. Golubović i Vojkan T. Bojović.
Najviše utakmica smo igrali sa komšijama Trebovinom , ali i sa drugim timovima. Igralo se u rahat – lokum i radost pobede. Išli smo sve do Ševara, sa malom loptom. Jer igralo se Prvo ( poluvreme) naša lopta, drugo „vaša“ !
A od te djece, neka su postali i pravi fudbaleri: Miodrag K. Damjanović ili Dragan „Vidonja“(Rudar Pv), Džemaludin Kemica Mušović (Sarajevo, Hajduk, rep.SFRJ), Jovan Joco D. Pelc ( kapiten i legenda Borca B. Luka) prve fudbalske utakmice igrali za Raskrsnicu, Borak i Trebovinu…Od uličnog tima do prve lige i reprezentacije…
Vrjeme kada sport, igra, drugarstvo, nije imalo zamjenu. Teško da ih je neko mogao pobjediti. Tim „Raskrsnice“ odakle je veliki broj igrača igrao u „Rudaru“: S leva: Miodrag Mide Stamenić, Jovan Joja K. Damjanović, Nenad Nešo M. Srblјanović, Slobo R. Božović, Vukašin Vuko M. Bezarević, Ljero Marković. Siniša Mikica S. Vukojičić. Čuče: Milјko B. Nenadić, Miloje R. Radović i Mišo Lacmanović.
Moglo bi se o mahalama pisati i na drugačiji način i više i bolјe, od pisca ovih redova Recimo, o divnim baštama i avlijama , po kojima je recimo Dževair – biser ( ul. Mirka Pejatovića) i dobijo ime.
Neki plјevalјski sokaci su promjenili ime , neki su promjenili izgled, odlskom starih i izgradnjom novih kuća i zgrada, a neki su kao ovaj na slici „ROGIĆA SOKAK“ ( Skerlićeva ulica) sasvim nestao.
Malo je žitelјa današnjih Plјevalјa, koji će vam reći gde je „školski sokak“, Bajića sokak, Korjenića sokak, Serhat, …
Od Varoši do Raskrsnice. Do „ćuprije“ na Zlodolu, koju smo zvali po baba Aneti Vranešević ( čija je kuća bila na mestu današnje kuće Marjanovića) „Anetina ćuprija“ ( Ovo sam razjasnio sa pok. Mićunom Šilјkom, čija je majka Desa od Bajića) je Bajića sokak, a od Anetine ćuprije do Raskrsnice Šećerovića sokak, jer su tu bile četiri kuće Lazara i Đorđa Šećerovića.
U sledećem pisanju o ostalim mahalama, sokacima, ulicama, njihovim prvim i sadašnjim imenima, ličnostima i događajima…
Beograd, jul , 2020.
Tekst i fotograf. Vojkan T. Bojović
