По благослову милешевског епископа Атанасија данас је на старом пљеваљском гробљу На Вароши служен парастос српском патријарху Варнави Росићу и његовој породици. Парастос је служио архијерејски намјесник Пљеваљски високопречасни протојереј-ставрофор Саша Јањић уз присуство представника Српског културног центра „патријарх Варнава“ из Пљеваља који ове године због поштовања мјера НКТ-а није позивао вјернике да масовније присуствују парастосу.Подсјећања ради, парастос патријарху Варнави се у Пљевљима служи сваке године на дан његовог уснућа последњих десет година од када је у овом граду основан српски културни центар који носи његово име. Петар Росић, будући српски патријарх, рођен је у Пљевљима 1880. године у српској православној породици Росић, од оца Ђорђа и мајке Крсмане. Крштен је у Манастиру Свете Тројице у Пљевљима. Основну школу је завршио у родном граду, петоразредну богословско-учитељску школу у Призрену, а Духовну академију у Петрограду у Русији. Монашки чин примио је из руку руског епископа Сергија. Као јеромонах био је службеник при српском посланству у Цариграду, потом је 1913. изабран за велешко-дебарског епископа. Ову дужност је обављао све до 1920. када је изабран за митрополита скопског. Године 1930. митрополит скопски Варнава наслеђује патријарха Димитрија на светосавском трону. Патријарх Варнава се упокојио у ноћи између 23. и 24. јула 1937. године после краће болести, под још увијек неразјашњеним околностима. Био је велики противник Конкордата са Католичком црквом због кога је ушао у сукоб са тадашњом југословенском владом. По мишљењу бројних историчара, патријарх Варнава је по заслугама којим је задужио Српску православну цркву и српски народ сврстан одмах иза Светог Саве, првог српског архиепископа и просветитеља.Његово име је значајно и из разлога што је поставио камен темељац за изградњу велелепног светосавског храма у Београду.Последња жеља му је била да почива у овоме Храму који ће бити завршен у наше вријеме. Овом пригодном приликом напомињемо да је један од чланова Одбора за изградњу Храма Светог Саве у Београду био и чувени тројички архимандрит и потоњи свештеномученик Серафим Џарић који је заједно са будућим српским патријархом похађао Призренску богословију. Иначе, Манастир Света Тројица пљеваљска је годинама издвајао значајне прилоге за изградњу светосавског Храма. Као митрополит и патријар Варнава је посјећивао свој родни град и служио литургије у Манастиру Свете Тројице и Цркви на Илином брду. Био је покровитељ Српског пјевачког друштва „Братство“ из Пљеваља, а остало је записано да је тридесетих година прошлог вијека дао највећи прилог за обнову Манастира Свете Тројице који је у то вријеме био оштећен разорним поплавама. Пљевљаци се са поносом сјећају имена свог славног земљака патријарха Варнаве, а трг поред Цркве Свете Петке у Пљевљима носи његово име.
