Генијалност Ловћенског Тајновидца Његоша није само у томе, што је у Горском вијенцу опјевао „истрагу потурица“, догађај за који историја није посигурно утврдила да ли се догодио. Његова величина је у томе што је опјевао и предвидио догађај који ће се тек догодити. Наиме, данас у Црној Гори напоредо теку двије истраге, једна против короне, коју води читав свијет, а друга је „истрага предака“, илити „посрбица“ како се то каже у савременом Дукљанском жаргону. Ова друга истрага је почела 1997.године, а наставила се и у доба короне.
Превише је доказа за изречену тврдњу. Након усвајања сатанистичког Закона о слободи вјероисповијести, десиле су се литије, које су задивиле свијет и добро уздрмале актуелни режим у Црној Гори, који је морао да пристане на преговоре са Српском православном црквом о повлачењу Закона или његовим промјенама. Зато је корона дошла као паклени дар како би се прекинуле литије и разговори са Српском православном црквом. Борба против короне послужила је као параван за истрагу предака, по оној народној да „ уз суво, гори и сирово“ .
Тако је Црна Гора једина држава у региону, у којој Јавни сервис, боље речено ТВ Јусовача, није уживо преносила Васкршњу литургију из Острошког манастира, коју је служио Његово Високопреосвештенство митрополит црногорско- приморски Амфилохије. Мало им је и то било него су на Цвијети, након службе у манстиру Златица, привели митрополита Амфилохија у полицијску станицу. Посебно застиђе и срамоту представља поступање полиције након сахране знаменитог историчара Владимира Јовићевића, којој је присуствовало 10 особа: његова три сина, супруга, калуђери, Андрија Мандић и амбасадор Србије Владимир Божовић. Митрополит Амфилохије је служио опјело, човјеку који је својевремено био замјеник предсједника Епархијског савјета Митрополије црногорско – приморске. Буквално пола сата након чина сахране полиција је уручила позиве синовима покојника, Андрији Мандићу и митрополиту Амфилохију да се, под пријетњом привођења, јаве у полицијску станицу. Овакве бруке и срамоте Црна Гора није запамтила од времена Књаза Николе, који је забранио присуствовање сахрани војдоде и књижевника Марка Миљанова.
Голгота пензионерке Бранке Милић, чувене терористкиње, која је предводила државни удар у Црној Гори у октобру 2016. и даље се наставља у амбасади Србије у Подгорици. То је она жена коју су из самице одвели на преглед у адвокатску собу Вишег суда, а преглед умјесто дерматолога обавио је патолог и то пред телевизијским камерама. На срамоту цивилизованог свијета и 21.вијека. Кад јој позли дође Хитна помоћ, јер у Клинички центар не смије да оде. Да је у том измишљеном државном удару текла крв до кољена овакво понашање према једној жени било би непримјерено. Доказ да се све ово не дешава случајно је изјава министра културе Богдановића, како је „Краљ Илир“ писан у изолацији због неке епидемије. Тако се националним Црногорцима, након српског поријекла и „црвених Хрвата“ смијеши илирско поријекло.
Али, по оној Његошевој „ нека буде што бити не може“ дешавају се и добре ствари. Тако су штампани медији у Црној Гори објавили да је лидер Праве Црне Горе Марко Милачић јачи од Мила Ђукановића на Фејсбуку и Твитеру. У Пљевљима и даље нема короне, а како ће је и бити кад смо само за два мјесеца ( јануар и фебруар) потрошили све дозвољене дане у једној години, за прекорачење граничних вриједности ПМ 10 честица. О стању животне средине и изгледу Пљеваља можда најбоље говори она не проверена, али сасвим могућа, анегдота из времена НАТО агресије на Савезну Републику Југославију. Наиме када су послали групу авиона да бомбардују Пљевља, они су се вратили необављена посла. На питање претпостављених, зашто то нису урадили одговор је био: „Већ су бомбардована“. Не треба им се чудити што су тако поступили кад су видели Рудничке кратере у сред града и депоније около, једном ријечју слика спржене земље.
Пљевља, 27.04.2020. г
ПОКРЕТ ЗА ПЉЕВЉА
