Одбор за одбрану светиња – Пљевљаци се нуде да кумују Милу

Пљеваљски одбор за одбрану светиња
 Великаши грдне кукавице, за правило лудост изабраше
  
 „Наши цари закон погазише,
 почеше се крвнички гонити,
 један другом вадит очи живе;
 забацише  владу и  државу,
 за правило лудост изабраше.
 Великаши, грдне кукавице,
 постадоше  рода издајице!“
  
 Петар II Петровић Његош 

Већ више од мјесец дана свједоци смо веома оптерећујућег стања у које су нашу државу Црну Гору увели вршитељи власти и деценијски режимски протагонисти, донијевши антиуставни, антицивилизацијски и антицрквени„Закон топуза“ у атмосфери која је стравично подсјећала на ужасну „Кристалну ноћ“. Настојећи да отму светиње које су наши преци градили и бранили и представљајући тај чин европским и демократским (а чему је дијаметрално супротан!), покушали су да, по ко зна који пут током дугог периода менталне тираније, поново подијеле народ Црне Горе и да на тим „подјелама“ ушићаре нове политикантске поене, рачунајући да ће тиме учврстити већ  раштеловане сопствене редове. На њихово запрепаштење, а на општенародно одушевљење, на том злом путу и науму, испријечио се богољубиви и благочестиви народ. Једнодушно, ових дана, сви смо стали у одбрану наших светиња – јер ово није пуко питање имовине, већ питање части, образа и достојанства.

            Ових дана, преко својих режимских гласноговорника, а понегдје и као „сирак тужни без нигђе никога“, архинепријатељ Црне Горе и предсједник владајуће партије Мило Ђукановић покушава да у свом добро познатом маниру подметне сопствена непочинства и начин рада Цркви, заборављајући да је Црква небоземна установа, а не лична или партијска прћија. Тражећи начин да своју злу и, можемо рећи, ђавољу намјеру што безболније лоботомијски усади у народну главу, предсједник Ђукановић је себе међу Васојевићима „сврстао и међу православне хришћане“, бринући се за сопствени положај. Невјероватна је лабилност његовог идентитета, као и чињеница да атеиста презнајањем постаје православан, заобишавши Свету Тајну Крштења. У складу са тим, као добри људи, домаћини и хришћани, предлажемо господину Ђукановићу да се одрекне пројекција астролога и савјета гатара које „договоре кријући чине, какво ће зло коме учинити“, те да се крсти, а ми Пљевљаци ћемо му великодушно кумовати.

            Режим, још увијек несвјестан да се народ у Црној Гори догодио и да смо се ослободили страха, на све начине покушава да заплаши нашу дјецу у школама, омладину на градским улицама,  запослене у јавним предузећима и установама, пријетећи или реализујући репресивне мјере. Ових дана, евидентно је и присуство разних „полицијских снага“ на улицама Пљеваља, које без идентификационих бројева, имена и других ознака, а покривених лица и под оружјем, заустављају и претресају благочестиву омладину, бивајући дрски и примјењујући физичку силу. Ових потеза нијесу поштеђени ни наши свештеници и епископи, о чему свједочи срамотна чињеница да је претходне ноћи на граничном прелазу „Ранче“ задржан Епископ будимљанско-никшићки господин Јоаникије, уз налог за претрес његовог аутомобила. Док режим из дана у дан примјењује све нечасније поступке, вјерни народ Црне Горе се у све већем броју окупља на молебанима и литијама љубави, бранећи своје светиње, своју Цркву и своју државу. На овај величанствен начин, народ Црне Горе посвједочио је дубоку библијску истину да „савршена Љубав изгони страх“. Ко ради за добро и напредак, а ко „против државе“, више је него очигледно.

            Овом приликом изражавамо дивљење господству, храбрости, јунаштву и чојству Пљевљака, који ових дана у незапамћеном броју свједоче наше заједништво, братску и комшијску љубав, показујући да нас нико и ништа не може подијелити. Нарочито смо благодарни пљеваљској дјеци која су наставак школске године започела богослужењем у част Светог Саве, као и њиховим родитељима који су их исправно васпитали и научили да слиједе стопе чувених гимназијалаца и њихових професора Танасија Пејатовића и Стевана Самарџића. Величанственим литијама и одговорним хришћанским понашањем, показујемо да волимо Цркву, али и државу, више од оних који је деценијама пустоше.

            И даље остајемо у нади да ће се и наша заблудјела браћа и сестре „договорити сами са собом“ те изабрати да буду људи, а да ће се Пљевљаци Данијел Живковић, Филип Вуковић и Предраг Бошковић, који су изопштени и пред проклетством, јавно покајати за своја дјела усмјерена против Цркве и народа. Како ко радио, тако му Бог помогао.

Пљеваљски одбор за одбрану светиња

1. фебруар 2020. Пљевља