Otkrivamo zašto je svaka četvrta godina prestupna i šta sve krije 29. februar
Jedna solarna godina (tj. vreme koje je potebno našoj planeti da uradi jednu punu rotaciju oko sunca) traje otprilike 365 dana, 5 sati, 48 minuta i 46 sekundi. Tih dodatnih 5 i nešto sati vremena, o kojima niko ne voli da govori, upravo su razlog zašto imamo prestupne godine.
Godine sa 366 dana, koje se javljaju na svake 4 godine, podstiču žene da zaprose muškarce i čine da proslave rođendana budu vrlo zbunjujuće za određeni broj ljudske populacije.
Ali, nisu to jedine čudne stvari vezane za ovaj datum. U nastavku je nekoliko razloga zašto je 29. februar mnogo zanimljiviji nego što ste mislili.
1. Zašto imamo prestupnu godinu i šta je to „prestupna sekunda“?
Svrha prestupnih godina je da pomognu u prilagođavanju gregorijanskog kalendara solarnom kalendaru i osigura da na vreme slavimo solarne događaje poput prolećne ili jesenje ravnodnevnice svake godine. Međutim, čak ni dodatni dan u februaru na svake 4 godine ne može to da osigura potpuno tačno usklađenje, zbog čega se naučnici ponekad pozivaju na „Prestupni sekundu“ .
Prestupna sekunda je podešavanje od jedne sekunde koje se povremeno primenjuje na koordinisano univerzalno vreme (UTC) kako bi se smanjila razlika između preciznog vremena koje merimo časovnicima i nepreciznog uočenog solarnog vremena koje varira zbog dugotrajnog usporavanja rotacije Zemlje, navodi Wikipedia.
2. Kako da znamo koja je godina prestupna?
Vrlo jednostavno: ako su poslednje dve cifre godine deljive sa četiri (na primer: 2016, 2020, 2024…) tada je prestupna godina. Godine koje označavaju kraj veka su izdvojene od ovog pravila. One moraju da budu deljive sa 400 da bi bile prestupne godine. Dakle, 2000 i 2400 su prestupne godine, ali 2100 neće biti.
3. Zašto žene prose muškarce baš 29. februara?
Nakon što je papa Grgur XIII ukazom proglasio gregorijanski kalendar 1582. godine, ideja o dodavanju 29. februara svake četiri godine činila se tako smešnom, da su u britanskom pozorištu napravili komičnu predstavu u kojoj se isticalo da bi žene na taj dan trebalo da zamene suknje za pantalone i da se ponašaju kao muškarci. Predstava je označena kao satira, ali tadašnje feministkinje su bile inspirisane; do 1700-ih, žene su koristile 29. februar da predlažu brak muškarcima. Tradicija, koja se danas naziva „Bachelor’s Day“, dostigla je vrhunac početkom 1900-ih i nastavlja i danas da se primenjuje u Velikoj Britaniji, navodi Readres Digest.
4. Rođenje ali i još nešto
Na svetu postoji oko 4 miliona ljudi koji su rođeni na ovaj dan. Verovatnoća da će se neka beba roditi baš 29. februara je 1:1.500.
Ljudi koji su rođeni 29. februara imaju priličan problem sa obeležavanjem svog rođendana, ali dešava se i da neko umre baš na taj dan. Prema Enciklopediji svetske baštine, 1800-ih, Džejms Miln Vilson koji je poreklom bio Britanac, a tokom života postao je i premijer Tasmanije „rođen je prestupnog dana i umro je baš na taj dan.“ Vilson je umro 29. februara 1880., na njegov „17.“ rođendan, odnosno kada je imao 68 godina u regularnim godinama.
Koje su šanse da se to desi?
5. Popusti na 29. februar
U mnogim zemljama prodavci daju velike popuste baš na ovaj dan. Zato obratite pažnju, možda se to desi i kod nas, pa ćete moći da kupite ono što ste želeli po vrlo povoljnoj ceni.
izvor, telegraf.rs
