Када је, крајем деведестих, Мило Ђукановић чврсто одлучио да поново заигра шах и у великом стилу, умјесто маскирне, обуче фину, демократску, европску и НАТО униформу, и лаицима је постало јасно да се нешто крупно иза брда ваља. Када је уз његов благослов, јануара 2000. године, неки од цетињских полицајаца „рукоположио“ такозваног митрополита невладине организације ЦПЦ, било је још јасније да поново „године почињу јануаром“. И Мило створи Mираша.
И тако је кренуло све по плану и како треба, уз помоћ прљавог новца, мафије и здушне помоћи иностраних „пријатеља“, од папе Бенедикта XVI до Шеика Мохамеда и Шинаватре. Прво је разбијена заједничка држава са Србијом на покраденом референдуму, онда је украден српски језик којим говори 60 % становника, противно вољи 85 % грађана признато такозвано Косово и, силом на срамоту, „угурана“ држава у НАТО алијансу. На први поглед, план бруталног расрбљавања Црне Горе и рађања новог, прозападног Монтенегра, текао је савршено. Ментори у Вашингтону, Бриселу и Ватикану задовољно су трљали руке.
Ипак, један половни зупчаник у машини, годинама пројектованој да смрви и сатре све што је српско у Црној Гори, зарибао је скроз на скроз. Несрећни Мираш, пуне двије деценије, са својом сектом, не мрда смјеста. Анатемисани распоп у служби миленијумског Монтенегра, данас има мање присталица него када га је Велики вођа створио, прије двије деценије. За цијело то вријеме, од „чинодејствовања“ Миловог Мираша, упамћен је само онај детаљ, када га је притиснула тенда, те је једва извукао живу главу. Бјеше и то неко знаменије. Тада је од ударца тупог предмета по глави, помијешао празнике па редовно, својој „многобројној пастви“, честита Божић са традиционалним хришћанским поздравом, „Христос васкрсе“! Благо тој „цркви“ којој „Томос“ дадоше Мило, Миго и Душко на Осмом конгресу ДПС-а.
Увидјевши да од половног распопа вајде бити неће, иза „пројекта секташења Црне Горе“ морадоше стати лично највиши државни и партијски функционери. Од Великог вође па све до Обрада – Миша, дипломираног професора српског језика, који је у свјетској историјској науци постао познат чувеном тврдњом да су Немањићи, наоружани калашњиковима у 14. вијеку, окупирали Монтенегро. Али авај! Закон уперен у најјачи стуб истинске и Праве Црне Горе, Српску православну цркву, који су на силу, „уру прије свитања“ донијели,преко ноћи се окрену против својих писаца. „Није лако с Богом ратовати“, рече недавно, Његова светост Митрополит Амфилохије. Тај несрећни закон, вољом божијом, учинио је да се вјерни, православни народ сабере око своје свете цркве као никада прије. Сто хиљада људи на литијама, са иконама и свијећама у рукама, шета мјесец дана, у миру и тишини, молећи се и за оне који не знају што чине. Поређења ради, замислите да у једној Француској, на улице данима излази десет милиона грађана!Мило Ђукановић ће на крају своје политичке каријере, заслужити и признање. Ујединио је православље широм свијета, као никада, нико прије. Од Москве до Јерусалима, од Чикага до Владивостока, одлијеже громогласно „не дамо светиње“!
Има ли љепших слика од наших светих литија ових дана, драге Пљевљанке и Пљевљаци? У миру и тишини, са иконама, свјећама и сликом највећег од нас, нашег Блаженопочившег патријарха Варнаве, рекосмо све што би паметнима требало бити довољно. Ријеке вјерног народа, на хиљаде, данима и ноћима без редара и обезбјеђења, нисунаправиле ни најмањи инцидент. Залуду Пљевља походисте ових дана, иновјерни НАТО министре Предраже и иновјерни премијеру Марковићу. Џабе сте кречили, са нама шетају и моле се часни чланови, функционери и одборници вашег ДПС-а, наша православна браћа у Христу.
Ми светиње не дамо, чукунђедови су нам их камен по камен градили и крвљу одбранили, у најтежем времену, крчећи нам пут ка небесима. Не дирајте нам у њих, прости вам били милиони, камиони, коверте и виле од пар хиљада квадрата. Молимо вас да се вратите на пут разума, док још има времена. Ово није политика, не позивамо на то као опозициона политичка странка, већ као вјерници и Христови војници. И вас браћо и комшије муслимани, позивамо да нам помогнете у одбрани светиња, не као појединци, него организовано и масовно. Добро се добрим увијек враћало.
Посебан позив упућујемо господину премијеру Марковићу, још једанпут. Јесте ли само кадри и да ли само дотле допире ваша премијерска моћ, да осудите сјечу барских чемпреса? Због чега сте долазили на сједницу Општинског одбора у Пљевља? Ако сте хтјели да се куражите новим бајањима против Српске православне цркве, можда би вам боље кренуло са Цетиња. Јесте ли дозволили вашим одборницима да дођу на сједницу Скупштине општине коју сазивају грађани или су спремни да поново служе неком другом, а не Пљевљацима? Не би им било први пут. Сада је прилика, господине Марковићу, да лупите шаком од сто и уђете у историју. Да не обрукате претке и славни Мојковац! У супротном, остдосте заувијек потпредсједник, замјеник и други, одмах до вјечито и у свему првог! Имате ли снаге? Небеско је увијек и довијека царство, а земаљско за малена. Макар било и до Мајамија!
Не дамо светиње!
ПОКРЕТ ЗА ПЉЕВЉА Пљевља, 27. 01. 2020. године
