Na prvoligaškoj sceni bilo je klubova koji su na ovaj ili onaj način obilježili jesen – Budućnost je dominantno stigla do prvog mjesta, Podgoricu kao debitanta prati epitet najprijatnijeg iznenađenja, od nekih se očekivalo više, dok za Rudar može da se kaže da je neka vrsta fenomena.
Nekoliko dana pred početak lige, Pljevljaci nijesu imali ni trenera ni ekipu, a polusezonu su završili u sigurnoj zoni, sa šest pobjeda i tri remija. Timu kojem je prognozirana uloga fenjeraša premašio je sva očekivanja i iza sebe ostavio Grbalj, Petrovac i Kom.
Velike zasluge za dobre rezultate pripadaju treneru Edisu Mulaliću, igračima i sportskom direktoru, fudbalskoj legendi iz Pljevalja Damiru Čakaru.
“Lako je sada pričati ‘imamo 21 bod, nalazimo se van opasne zone, sedmi smo na tabeli…’ Treba se, međutim, vratiti na 26. ili 27. jul, da se podsjetimo gdje smo tada bili”, rekao je Čakar za Arenu, počevši priču o trnovitom putu koji je zajedno sa ekipom prošao u posljednjih pola godine.
“U predvečerje novog prvenstva nijesmo imali ništa ni trenera, ni igrače. Prijatelji su mi govorili: Što će ti to, mnogo je problema, zašto ulaziš u priču…? Ja sam hrabar čovjek, a Rudar je klub koji mnogo volim. Na stadionu pod Golubinjom sam praktično rođen. Tu sam fudbalski prohodao, tu su igrali moj otac i stric. Osjećao sam moralnu obavezu da pomognem. Da dam cijelog sebe. Zato sam prihvatio poziv. Ispalo je super, ali samo ja znam kroz kakvu
fudbalsku golgotu sam prošao”, ističe Čakar.
Govorio je maltene u jednom dahu:
“Ušli smo u takmičenje nakon pomoći Rudnika uglja, opštine i Prve banke, ali novac koji smo potrošili je najminimalniji. Ne znam da li je u rangu mjesečnog budžeta recimo Budućnosti i Sutjeske. Vukli smo probleme, ali smo se nosili sa njima, uspijevali da ih prebrodimo zahvaljujući entuzijazmu, volji, želji, pravoj grupi momaka. Na kraju igrači nijesu dobili posljednju platu, a oni su za mene istinski šampioni. Što su postigli, a u kakvim okolnostima su igrali zaslužili su mnogo više od te konstatacije. Za mene su fudbaleri na prvom mjestu. Ne ide da ne budu plaćeni. Poslali smo pozitivnu poruku, a nadam se da će grad, u krajnjem i država, takođe i sponzori naći prostora i razumijevanja da pomognu Rudaru koji je osvajač trofeja, bitan klub u Crnoj Gori. Ovako više ne ide. Neću svoje zdravlje da dovedem u pitanje zbog svega što sam prošao od ljeta”, naglasio je prvi operativac Pljevljaka.
Od upućenih u dešavanja pod Golubinjom moglo se čuti da je Čakar davao svoj novac kako bi se prebrodili trenuci finansijske krize tokom jeseni.
Igrači su nerijetko davali izjave da je upravo on jedan od stubova kluba.
“Postoje naznake da će doći bolje vrijeme, a to od srca želim, tome se nadam. Da zadržimo igrački kadar, dovedemo pojačanja, prođemo kompletne pripreme, budemo stabilan klub, vremenom da se vratimo na staze stare slave, opet da se borimo za vrh tabele, trofeje, Evropu… Bilo bi pogubno da izostane podrška, da se vratimo pet koraka unazad, bojim se da bi onda i budućnost Rudara bila upitna. Po prirodi sam optimista i vjerujem u bolje sjutra. U suprotnom, teško da bih mogao da nastavim u ovakvim okolnostima”, poručio je nekadašnji fudbaler Rudara, Budućnosti, Partizana, Sutjeske, Mogrena i francuskog Šaterua, te bivši reprezentativac Jugoslavije.
Možete li otkriti formulu ovakvog učinka ekipe?
“Ne mogu, ne zato što neću, nego zato što ne znam. Nema formule. Radili smo časno i pošteno, a to nam se vratilo kroz rast ekipe i rezultate. Ja sam neko ko može da priča o fudbalu 24 časa. Bio sam uz stručni štab i igrače. Oni su najviše zaslužni za sve ovo. Ne mogu da kažem da je Telekom 1. CFL kao Bundes liga, ali ima svoj kvalitet. Volio bih da vidim toga ko će početi šampionat onako kako smo ga mi počeli, a da nakon svega osvoji 21 bod. To je za poštovanje. Za igrače koje smo doveli mislilo se da su “fudbalski mrtvi”, a oni su pokazali da vrijede. Pokazali su kvalitet ljudski i igrački. Siguran sam da ćemo biti još bolji, ukoliko se klub podrži finansijski”, zaključio je Čakar.
Izvor: cdm.me
1 коментар
Damire legendo svaka ti čast