Када је, већ далеке 2006. године, господин Филип Вуковић „побиједио“ на локалним изборима у Пљевљима, обећао је све. И топлификацију. Када је 2014. године „побиједио“ господин Ђачић, обећао је много. И топлификацију. Када је 2019. године, силом прилика, изабран за предсједника наше општине господин Голубовић, обећао је само топлификацију. Први је изгубио изборе, други је поднио оставку без образложења, а трећи још увијек активно ради, углавном на припреми тендерске документације.
Показавши се као бољи (и послушнији) домаћин, Голубовић је успио недавно да угости и Владу Црне Горе. И влада је била у Пљевљима, донијела нам сто милиона евра, а од изградње нових и перспективнијих објеката, обећала болницу. Нову новцату. Онда су злонамјерни грађани и непријатељи државе из редова опозиције, почели да збијају неукусне шале на рачун владиног доброчинства и великодушности. Неки су чак ишли и дотле па су тврдили, ако ова власт остане, мало ће и то бити. Биће ће нас сваког дана, све више за хоспитализацију.
Али, зар има ишта важније од историјске одлуке Владе Црне Горе да нам да сагласност за наплату накнаде од рудника и термоелектране. Такав дар од срца, за Дан борбе против сиромаштва, није се смио одбити. Поклону се у зубе не гледа, макар он био и 1,7 процената. Од кога је много је, рекли би злонамјерни и непријатељи државе из редова опозиције. Ваљда је и ова цифра мјера респекта и уважавања пљеваљског општинског руководства, од стране другова из Подгорице. Али, умјесто да се из редова локалног ДПС-а јави бар један глас разума и отпора, на недавно одржаној сједници локалне скупштине, сви до једног су бранили, прије свега, своју срамоту.
Предсједник општине је чак предлагао слављеничку атмосферу, у част још једног тријумфа Електропривреде над Пљевљима, представљајући тих пар милиона евра као осмо свјетско чудо и позивао одборнике да „залију“ посао. С обзиром да га је „глупост и празна прича“ опозиције изнервирала и да је имао „паметнија посла“, напустио је сједницу па до поменутог „заливања“ није дошло. На крају су одборници из коалиције Електропривреда изгласали октроисану одлуку премијера Марковића, видно забринути како ће то „издржати“ Рудник и Термоелектрана.
Сама одлука је манифест против логике и здравог разума. Наиме, проценат накнаде осим што је мизерно низак, везује се за обим прихода загађивача, а не како би то требало, за количине отпада и отрова који се производе. Хипотетички посматрано, уколико неко шири антракс по Пљевљима, а приходи су му 1000 евра, према одлуци Електропривреда коалиције у СО Пљевља, платиће накнаду 17 евра и може тровати без проблема, до миле воље. Али, поклону се у зубе не гледа, макар био и симболичан, у виду милостиње.
У сваком случају, само наивни и незнавени су могли очекивати другачији приступ, од стране актуелног предсједника Голубовића. С обзиром да се ради о поузданом партијском војнику ДПС-а и кадру Електропривреде, добро смо прошли. Наравно да господин Голубовић, након своје друге екскурзије кроз врлети локалне самоуправе, очекује брз повратак у први тим великих државних компанија. Апсолутно свјестан да му тренутна послушност и добро владање, обогаћује радну биографију у оваквом друштву, он и не скрива да наступа у својству адвоката великих привредних система, а против интереса општине на чијем је челу.
Коначно је сазрело вријеме, да ми у Пљевљима схватимо погубност свих наших заблуда и обмана, почевши од педесетих година прошлог вијека па до Вуковића, Ђачића и Голубовића. Не схватимо ли то данас, биће касно да се кајемо сјутра. А до тада, како кажу из пљеваљског ДПС-а, рука Владе ЦГ према Пљевљима, остаће испружена. Нарочито шака.
ПОКРЕТ ЗА ПЉЕВЉА
