Nekada ti dadnu ideju, opomene, pokrenu…, stvari sasvim obične i van onoga što ti je bila namera da radiš. Tako bi i sa jednom crticom , komentarom jednog od plјevalјskih poslenika kulture, piscem, hroničarem Rajkom Palibrkom, vezanom za tekst o sat – sahat kuli, tj komentaru na tekst o njoj sa poentom o godini gradnje, koja se ne može naći ni u jednom tekstu , putopisu, fermanu, bar onim na koje sam ja nailazio, a vidim i drugi, o čemu je Rajko i dao komentar. Sjetio sam, da sam u jednom tekstu u tada titograskoj „Pobjedi“ u NB Srbije – odel.periodike, naišao na jedan tekst tada prof. književnosti u Pv. Gimnaziji (1950 – 1959) Marka Kažića koji se, kao i većina njegovih tekstova iz Plјevalјa, odnosila na prošlost ovog kraja, a navodi se na godinu gradnje sat kule! Ali, kako to biva, bar kod mene, rjetko kada nađem iz prve ono što mi za tu prilku treba. Uglavnom , mislim da sam zapamtio (?) da M. Kažić u tom tekstu u Pobjedi, navodi godinu gradnje sat kule 1830 (?). Toliko o sat kuli.
Jedan od tekstova prof. Marka Kažića u „Pobjedi“ iz 1956. Godine.
I kao što navedoh, tražeći taj tekst o sat kuli u Plјevlјima, našao sam druge dobre, odlične tekstove Marka Kažića i posebno Danila Erakovića , tada ( 1953 – 1961) dopisnika „Pobjede“ iz Plјevalјa. Mislim da su oni dali izuzetan doprinos u čuvanju hronike grada u svim segmentima njegovog života u prošlosti i sadašnjosti… Iuzetno mi je njihov rad koristio u mojim pokušajima da dam svoj doprinos ovom vrlo važnoj društvenoj delatnosti. Svakako, tu je i dosta drugih aktera i poslenika ovog posla, koji su to radili po svojoj profesionalnoj opredelјenosti : Milorad Mišo Joknić, novinar, publicista, poeta…ali i drugi koji su tu stvar radili kao pravi profesionalci Joko Knežević, Savo Pejatović, Vidoje Despotović, Milan Knežević, Radomir Matović, Uzeir Bećović… i dr, kojih se u ovom pisanju nisam sjetio…a čijim sam se radovima vjerovatno služio…
Tekstove Danila Erakovića, tadašnja titogradska „Pobjeda“ davala je preko čitave stranice.
Bilo je dosta odličnih pamtiša, koji na žalost nisu više sa nama, a koji su savojim kazivanjem dosta onemogućili, prekrajanja istorije, događaja i ličnosti…Ajde jedan primer, navedenog.
Više o Šećerovićima pisao sam ( kao saradnik bez honorara) u PV novinama moj felјton „Plјevalјske porodice i pvportal. me. Plјevalјska kuća Šećerovića izgrađena je 1898.
- Svima , sadašnjim žitelјima Plјevalјa, poznata je kuća ŠEĆEROVIĆA. Radomir Matović u svojo knjizi „SVJEDOČANSTVA JEDNOG VREMENA“( IC Plјevlјa 2002) na str. 96- 97 piše o njenom poslednjem stanodavcu porodice vlasnika, DRAGICI PERUNIČIĆ, rođ- ŠEĆEROVIĆ,“ prema pričanju dobrih poznavalaca, ondašnjih prilika“ ( ne navode se imena . prim V.B)
- Bila je razvedena žena ( suprug sreski načelnika, od Peruničića iz U. Požege , prim V.B) Bila je prava gospođa koja živi u izobilјu ali primernog ponašanja. .. Živi u roditelјskom domu . kući posebne arhitekture, jednoj od najlјepših kuća u gradu. Danas pedeset godina poslije rata, ova kuća pLjeni svojom posebnošću. Komandant ( talijanski prim V,b) divizije, ne baš slučajno nju bira za generalov ( Espozito prim V.B) stan.. Pa dalјe prema pričanju „dobrih poznavalaca“ general se zalјubi itd…Nikada nije dokazano izuzev pojedinih pakosnih nagađanja , da je Dragica tu vezu zloupotrebila, da bi nekome napakostila , nekoga izdala ili uticala da postane predmetom okupacionog maltretiranja…Naprotiv, ima dosta primera da je spasila i pomagala , pa i onima kojima se u to vrijeme teško moglo pomoći.“ (Podvukao V.B)
- Dalјe Radomir navodi, jer sam i sam čuo iz usta onih koje je spašavala : Dragica je intervenisala kod general da se obustavi veliko, masovno strelјanje u Crlјenicama…
- Pišući knjigu sa S. Starčevićem „Plјevlјa i Plјevlјaci u BeogradU“ Bgd. 1995) pisao sam i o porodici blaž. počivšeg patrijarha Petra Đ. Rosića Varnave, a prema kazivanju njegovih bratanica ( ćerki rođ.brata Uroša) Danice Dane U. Abramović (1922 – 2007) i Ksenije Sene U. Martinović (1927 -2013) o čemu su mi dali i napisano to svedočenje:
- – Dolaskom Italijana u Plјevlјa 1941. Počela su hapšenja patriota. Na tim spiskovima našli su se naša sesra Danica i rođak Mirko Pejatović i dosta drugih. Pa su oni prinuđeni da pobegnu u okolna sela. .. Naš su stavili u kućni zatvor, i početkom oktobra mjeseca 1941 sprovode majku Milicu, sestru Nadu, malog brata Đoka i mene u zatvor na Barake. ..Zahvalјujući zauzimanju Dragice Šećerović i prote Šilјka sa Ilinog brda , sredinom novembra . majci je dozvolјeno da Đoka odvede na lečenje u Beograd, s tim da se ima vratiti u Plјevlјa. Majka nam je tada rekla, da se ona sa Đokom nema nameru da se vraća, jer mora sve učiniti da ga spase, a nas dvije da gledamo kako znamo i umijemo da se izvučemo iz Plјevalјa. Tako smo jedno veče sa ono robe na sebi i dve torbice krenule od Zlodola preko Mihajlovice do Prijepolјa, Nove Varoši, i Užica kod maminih rođaka…i dalјe.
Danica Dana U.Rosić Abramović (druga s leva) i Ksenija Sena U.Rosić Martinović (prva s desna). prilikom performans izložbe Danine ćerke Marine ( druga s desna) u Teslinom muzeju u Beogradu 2004. god.
- Radomir u knjizi navodi da je Dragica bez ikakvog mita intervenisala da se oslobodi Milosav Tasovac koji je imao 15. godina, kao i Božo Malović…Adžo Selmanović…
Dragica Đ. Šećerović Peruničić, četvrta z desna u drugom redu, na Kostim balu KSS 1934 spasila je u tri godine rata, veliki broj Plјevlјaka, sa raznih zaraćenih strana. Pre rata, aktivna u kulturnom životu grada i raznim humanim organizacijama Crvenog krsta i sl. Tako to biva, ali ispliva. I za Dijanu Budisavlјević koja je iz ustaških logora spasila 10.000 dece ( najviše srpske) nije se znalo više od sedam decenija, sada je sve dokumentovano i dato na Izložbi u Domu vojske Srbije u Bgd. Eto, koincidencija, dok ovo pišem daje se premijera dokument. filma Dare Budisavlјević „DNEVNIK DIJANE BUDISAVLjEVIĆ“ u Beogradu .Grjeh je i jedno i najmanje dobročinstvo zaboraviti , a ne ovakva u zlim vremenima.
- Đorđe Đoko PERUNIČIĆ ( TREĆI S LEVA br.4) sin Dragicin bio je ugledni i cjenjeni rukovodilac jedne od najvećih američkih banaka, i prvi Plјevlјak koji kao đak elitne gimnazije Kralј Aleksandar u Beogradu, bio u njenom košarkaškom timu- prvak Beograda za 1939.godinu i osvajač pehara Kralј Petar II.. Prvi s leva je Milorad Sokolović Soko. kapiten . Posle II. Svet rata Soko je kapiten KK C.zvezde dugogodišnji reprezentativac , selektor ž. Reprezent. Jugoslavije. Hvala mu na poklonjenoj fotografiji i njenoj identifikaciji.
Đorđe Peruničić – Đorđ Perunik , Dragicin sin, sanjao je Plјevlјa čitavog života, obožavao je naše ćevape i sam ih pravio. Ovo je fotogr. koju mi je poklonio Duško N. Rabrenović, koji je prilikom služb. posjete , kao sekret. peduz. Automobilsko Beograd imao susret sa Đorđem i njegovom majkom g – đom Dragicom i Nјujorku.
- Ksenija i Dana , dale su mi i pisani prilog o njihovim poslednjim danima u zavičaju. Mislim da je o ovome Ksena govorila i za TV Plјevlјa…
Levo, kuća Rosića u Plјevlјima, odakle je Milica sa djecom pobjegla od talijanskog okupatora krajem decembra 1941. godine, i nikada se nisu više vratile u nju. Desno, današnji izglded, koji su joj dali novi vlasnici, na adresi M. Pejatovića 30
- Rosići se više nikada nisu vratili u Plјevlјa. Posle završetka rata , smestili su se u Beograd, kuću u Pv prodali su da bi se četvoro djece školovalo … Dragica Šećerović je 1943. emigrirala sa djecom ĐorĐem Đokom i ćerkom Nevenkom Nenom u Italiju, gde su završili fakulete pa se sredinom pedesetih sele u Ameriku – Nјujork, gde Dragica umire u dubokoj starosti…. Đorđe Đoko PERUNIK, bio je ugledni i cjenjeni rukovodilac jedne od najvećih američkih banaka, Nјujork siti bank. Nevenka Nena udala se i zasnovala porodicu. Početkom sedamdesetih, po želјi majke i bake posjetila je Plјevlјa i njihovu kuću , manastir i crkvu, i par porodica koje joj je majka navela.
Kada kazivanja, proveriš i kod drugi, savremenika i očevidaca događaja i lјudi, pa onda isplivaju dokumentima i pisani tragovi , a za to dođe i vrjeme, onda dođe i spora istina , ako ne i pravda ! Tako Dragica Šećerović nije narodni neprijatelј, naprotiv, ona je plјevalјska Dijana Budisavlјević, koja je iz ustaških logora, spašavala srpsku, jevrejsku, romsku i drugu djecu, ali to se nije htelo znati ! Znaju to i danas veliki broj potomaka onih kojih danas nebi bilo da nije bilo Dragice. Eto , došlo i do meni dragog sport. prijatelјa Radomira Matovića, jednog od poznatih hroničara Plјevalјa. Hvala mu.
Ajde da ovo pisanje o „pamtišama“, ili kako Radomir napisa „dobrih poznavalaca ondašnjih prilika“, kojih je na žalost sve manje, završim sa još jednim primerom moje provere kazivanja i zapisivanja sa ŠUĆROM ( ĆAMILA) Rašinlićem Rašom (1922 – ?) čiji sam zapis o plјevalјskoj čaršiji 1934 – 1945. jedan izuzetan dokument, koristio u pisanju moje knjige „PLjEVALjSKO ZANATSTVO“ ( Etnogr.muzej Beograd 2004). Kada sam dokumentima arhiva, muzeja i dr. porodičnih dokumenata, pregledom štampe u periodici NB Srbije , proverio ono što je Rašinlić beležio, bilo je za neverovati tačno, iako Raša vjerovatno , nikada nije koristio ta dokumenta i institucije. Hvala mu.
Jedan od Privrednih ADRESARA Kralјevine Jugoslavije iz perioda koje je evidentirao Rašinlić Ć. Šućro Raša , kao da je pravlјen po njegovoj evidenciji.- desno jedna stranica od njegovih zapisa.
Da bar za sada , u ovom pisanju, navedem, proverena kazivanja , tačna po dokumentima i „sitom“ vremenom, Natalije Nate N. Rabrenović Jovanović, Radmile Mile M.Mirković Kokić, Milenka Miša Ž. Aritonovića, Mihaila Miša St. Radičevića , Jovanke Žanke U. Milinković Vrčević, Dejana M.Krezovića ..mojih roditelјa , rođaka. i dr. Hvala im na velikom broju fotografija , dokumenata, novinskih listova i dr. koje su sačuvali i koje sam koristio u mom pisanju i tekstova i knjiga.
autor, Vojkan T Bojović
