Poštovana Skupštino, uvaženi građani,
Mislim da se zaista radi o veoma značajnoj temi, ne samo sa aspekta finansija, nego i sa aspekta odnosa Vlade CG prema Opštini Pljevlja i u krajnjem, odnosa vas iz lokalne vlasti prema ovoj sredini, prema sebi i prema svojoj djeci. Sve je sadržano u ovoj, jednoj jedinoj cifri 1,7 %. To je mjera poštovanja, respekta, Vlade CG i DPS-a prema vama, ovdje u Pljevljima, kao i prema lokalnoj vlasti i građanima.
Kažu da je u politici, kako onoj na najnižim nivoima, tako i onoj visokoj, državnoj ili državničkoj, najteže prepoznati neprijatelja. Ja bih, ipak, rekao protivnika. Vi to Predsjedniče, skupa sa svojim saradnicima, ili niste u stanju da prepoznate ili ne želite. Ja bih rekao, nemate političke hrabrosti.
Ovom i ovakvom Odlukom, nema ni promila sumnje, ide se na štetu interesa opštine Pljevlja, a time i protiv svih nas. Sada, mnogi će pomisliti, pa dobro, bolje je ikakva odluka, bolje je i 2,5 miliona, nego ništa. Ali, da li je baš tako?
Ima bezbroj pitanja, naravno, i ne mora se biti bilo kakav ekspert da bi se, recimo, zapitali kako se to došlo do ove magične, čarobne cifre od 1,7 %
Ja ne znam, da li je ovo stvarno predlog Vas, Predsjedniče opštine, ili vam je ovu čarobnu formulu donio premijer Marković 17. oktobra, zajedno sa onih 100 miliona evra, kao poklon Pljevljima za praznik, međunarodni Dan borbe protiv siromaštava. Očigledno je ovdje sve, izbori se približavaju, izborni program DPS-a je ostao mrtvo slovo na papiru i sada treba pod hitno nešto činiti u Pljevljima pa daj da im tamo damo 100 miliona, šta je to, sitnica. Prošli put smo obećali milijardu, zaboravili su to Pljevljaci. A još karavan mercedesa i audija nije ni stigao do Podgorice, a već je 54 miliona završilo u džepovimatamo nekog Bemaxa, BB Solara i društva. Ali, važna je poruka, 1,7 posto i 2,5 do 3 miliona! Valjda ih je ovaj datum 17. asocirao da nam onako, odokativnom metodom, odrežu ovih 1,7 %. Sedamnaest bi, ipak, bilo previše.
Dakle, ova 2-3 miliona bi trebalo da nam riješe sve probleme. I za ovih 37 izgubljenih godina. Kako se do ove cifre došlo, koje su uredbe, pravilnici, metodologije korišćene, to niti ima u obrazloženju niti ovdje to ko danas saopštava. A koliko je meni poznato, nije bilo ni javne raspravo o jednom ovako važnom dokumentu, istorijske prirode, kako reče Predsjednik. Da li je korišćena ista metodologija i ovdje kao za obračun eko-naknade koja pripada državi?
Pogledajte član 3 Predloga odluke! Obveznici plaćanja naknade su pravna lica i preduzetnici koji obavljaju određene aktivnosti na teritoriji opštine Pljevlja koji utiču ili mogu uticati na životnu sredinu i za koje je obavezna ili se može zahtjevati procjena uticaja na životnu sredinuu skladu sa Uredbom o projektima za koje se vrši procjena uticaja na životnu sredinu. Određene aktivnosti pa utiču ili mogu uticati, obavezna ili može se zahtijevati…
Pogledajte samo koliko paušalnosti, koliko neodređenosti, a ja bih rekao i neozbiljnosti samo u ovom članu. A onda dolazimo do člana 5 ovog „istorijskog“ Predloga.
Ja ne znam čija je ovo ideja bila da se za naknadu uzme 1,7 % prihoda na godišnjem nivou. Ali znam jedno, vi biste trebali da ovu odluku povučete iz procedure. Ima se vremena, da se doradi dokument i da se traži više, mnogo više, Predsjedniče opštine. Niko nije protiv naknade, da se razumijemo, ali ne na ovakav, ponižavajući način za Pljevlja. Zbog čega se odustalo od prethodnog predloga, prethodnog predsjednika od 5 %? Ja vas pitam, može li se, hipotetički, desiti da sjutra ovdje dođe neki preduzetnik koji će prijaviti prihod 1000 evra na godišnjem nivou? A recimo taj preduzetnik radi sa nekim otrovima koje nas truju više nego što smo do sada trovani. Može li? Hoćete li mu onda obračunati da u budže uplati 17 evra, a mi da nastavimo umirati?
Mišljenja sam, neizostavno, da je trebalo naknadu bazirati na količinama emisija pojedinih štetnih materija i količini otpadai tek tada bi se došlo do pravednog rješenja. Pa ako ovi subjekti dovedu svoja postrojenja u neke standarde, smanje otpad i štetne emisije u atmosferu, može im se naknada i umanjiti. Ovako će plaćati na osnovu prihoda, uvijek.
Imate lako rješenje tu, evo uzmite tih 1,7 miliona tona lignita koje sagore u TE i naknadu od 2 evra po toni. I uzmite za Rudnik uglja 5,5 miliona tona otkrivke samo po pola evra i vidjećete da ćete dobiti nešto preko 6 miliona evra, bez Gradira!
Ali ne, vi se apsolutno niste bavili nikakvom metodologijom, već ste prihvatili oktroisano rješenje Vlade CG i Duška Markovića, čiji su interesi u suprotnosti sa interesima Pljevalja. To je činjenica, i što je prije shvatimo biće bolje, ko god bio na vlasti!
Ova sredina ima 20 000 stanovnika manje, od početka rada TE, od početka te naše dobrobiti i blagostanja. To ne može da se brani argumentima, to je neodbranjivo i pametnome je dosta.
Da li je umiranje grada prestalo? Da li ste ga vi zaustavili (šesta godina vlasti plus onih pet). Ja sam spreman da vam priznam i glavnu ulicu i fontanu i Dom kulture, svaki metar asfalta, svaku ugrađenu ploču. Ali, izvinite, za mene je rezultat jedan stanovnik više, jedna rođena beba više, jedno radno mjesto više u odnosu na prošlu godinu.A odavno, svega toga nema u Pljevljima.
Vrijeme je, na žalost da mi razmišljamo, ne samo o subvencijama preduzetnicima, poljoprivrednicima i sl. Da razmišljamo o subvencijama na život u Pljevljima. Poput mnogih država na svijetu koje na taj način naseljavaju svoja pasivna područja, moraćemo da razmišljamo, na žalost, o posebnim bonusima na zarade ljekara, profesora, inženjera i svih koji bi ovdje ostajali, jer nas u suprotnom neće biti. A sa dva ipo miliona, teško da ćemo spasiti Pljevlja u godinama koje dolaze, ko god bio vlast.
