На позив Удружења гуслара и епских пјесника Републике Српске професор Бојан Струњаш је учествовао као предавач на академији „Наших осам вјекова“ која је одржана 29. октобра у ИсточномСарајеву (Општина Стари Град). У уводном дијелу предавања Струњаш се укратко осврнуо на историју Српске православне цркве од стицања аутокефалности 1219. па све до наших дана и нагласио огромни значај цркве на очувању националног и духовног идентитета српског народа. Говорећи о првом српском архиепископу – Светоме Сави – Струњаш је истакао да Свети Сава духовни светионик српског народа.
- Без Савиног свијетлог лика српски народ не би имао своју будућност. Историја је показала да смо као народ увијек посртали и тумарали када смо скретали са Савиног пута и када нисмо слиједили Савине ријечи. Битку са Светим Савом свако је унапријед изгубио и данас ће је изгубити свако онај који се баци каменом на њега и његов народ. Свети Сава је први наш архиепископ, мудри државник, први наш књижевник, просветитељ и светитељ. Сјеме свега онога чиме се данас можемо поносити посијао је Сава својом светом руком. Његово христолико дјело је наш путоказ за сва времена, а светосавска црква је једина наша сигурна лађа на немирном овоземаљском мору – истакао је Струњаш.
У другом дијелу предавања професор Струњаш је говорио о пљеваљском крају у саставу Дабробосанске митрополије и о дјелатности Српске православне цркве на овом простору.
- Пљеваљски крај је увијек кроз историју био од изузетног значаја за духовну дјелатност Српске православне цркве, тако да се континуитет присуства цркве на овом простору може пратити пуних осамсто година. У вријеме владавине династије Немањић пљеваљски крај је био под духовном управом рашких митрополита, касније (од 15. вијека) херцеговачких, а крајем двадесетог вијека, тачније од 1894, Пљевља са оклином су припојена Рашко-призренској митрополији у чијем саставу остају све до 1913. када прелазе у састав обновљене Пећке епархије. Одлуком Светог архијерејског сабора Српске православне цркве пљеваски крај је 1932. припојен Дабробосанској митроолији на чијем челу је био митрополит Петар Зимоњић. Пљевља у саставу Дабробосанске митрополије остају све до 1947. када је основана Будимљанско-полимска епархија са сједиштем у Бијелом Пољу. Укидањем Будимљанско-полимске епархије пљеваски крај је опет враћен у састав Дабробосанске митрополије и под њеном управом ће остати све до 1992. године када је обновљена древна Милешевска епархија. Период када је пљеваљски крај био у саставу Дабробосанске митрополије остаће упамћен у црквеној историји као период процвата духовне дјелатности и организације СПЦ, али и период највећег страдања цркве на овом простору.
Струњаш је истакао да је у пљеваљском крају пред Други свјетски рат било тринаест свештеника и три јеромонаха, а у току рата и у поратним годинама убијено је осам свештеника (Ратомир Јанковић, Андрија Шиљак, Слободан Шиљак, Божидар Ћосовић, Драгољуб Шиљак, Саво Шиљак, Милорад Вукојичић и Душан Пријовић) и два јеромонаха (тројички игуман Серафим Џарић и његов сабрат Јустин Дамјановић), док су се један свештеник (Милан Вукојичић) и један јеромонах (довољски игуман Дионисије Рабреновић) упокојили у вријеме рата без адекватне љекарске заштите.
- Други свјетски рат је од укупно шеснаест пљеваљских свештеничких лица однио животе њих дванаест: двојица су се упокојила у току рата, двојица су убијени од стране италијанског окупатора, а осталих осам је пострадало од братксе руке. Рат су преживјела само четворица свештеника: Милорад Крезовић, Радован Нововић, Павле Џаковић и Владимир Кнежевић – закључио је Струњаш.
Удружење гуслара и епских пјесника Републике Српске је у част осмовјековног јубилеја Српске православне цркве штампао зборник „Наших осам вјекова“ у ком су своје мјесто нашли радови Јова Радоша (Садејство српске цркве и државе у немањићко доба), Бранка Пјевића (Краћи осврт на етичку и културну историју Срба), Бојана Струњаша (Пљеваљски крај у канонској организацији Српске православне цркве), Саше Кнежевића (Земља на небу) и Дејана Томића (Српска православна црква у нашој периодици). Уводну ријеч за зборник написао је рођени Пљевљак протојереј Милојко Дробњак, парох паљански.
Свечаној академији „Наших осам вјекова“ присуствовао је амбасадор Републике Србије у Босни и Херцеговини господин Александар Ђорђевић, као и изасланик предсједника предсједништва Босне и Херцеговине Милорада Додика. На почетку свечане академије учесници су одали почаст недавно преминулом академику Љубомиру Зуковићу.
