Лични став Радомир Старчевић – Реаговање на коментар в.д. директора ЈП „Гријање“ везан за тужбу запослених

Уважени в.д. директора и радници ЈП „Гријање“ – Пљевља,

Jедан од најбољих комедиографа на овим просторима, рођен 1806. год. у Вршцу, Јован Стерија Поповић, написао је 1830. године комедију карактера под називом „Покондирена тиква“. Читајући Ваша саопштења, уважени в.д. директора, пред мојим очима, као руком врхунског сликара, јасно се исцртавао Фемин лик из поменуте комедије и по први пут сам га у потпуности схватио.

Фема, „од натуре на господство створена“, како сама за себе каже, у својој огромној жељи да досегне слој високог друштва, да досегне „nobles“, често је понижавала своје најближе, тако да је Фемин пут од занатлијског свијета до угледне даме унапријед био осуђен на пропаст. Будући да имам навику да ипак бирам кога ћу цитирати, Вас не могу, али Вас морам питати колико храбрости вам је било потребно да кажете сљедеће бесмислице:

– гријање ће почети са или без садашњих запослених;

– нећете пристати на ултиматуме дијела радника;

– тржиште рада је отворено;

– њихово је да ложе.

Да ли сте свјесни свог коментара „њихово је да ложе“?  Запитате ли се можда да својим односом према радницима не доприносите погоршању ионако лоше ситуације? Односити се са толиким омаловажавањем према својим запосленим сигурно није добар начин за стицање поштовања од стране радника. Да нисте ништа друго рекли до то, па је доста, и у потпуности даје слику Вашег односа према запосленима.

Дозволите ми да Вам у најбољој намјери поставим неколико питања. Да ли у својим наводима препознајете Фемину ароганцију? Да ли сте свјесни колико сте смијешни? Да ли сте свјесни да ћете, баш као и Фема, доживјети понижење и срамоту? Срамота ме је било када сам прочитао Ваш коментар везан за тужбу запослених и не усуђујем се ни да га поновим. Умјесто да се осврнете на корупцију која се дешава у Вашој фирми, а за коју радници износе доказе, Ви по оној  народној да „сит гладном не вјерује“, тренирате строгоћу над радницима. Уз све то наводите да споразумни раскид радног односа и давање отпремнина има смисла само за раднике чији радни ангажман није потребан. Будући да је Ваш посао да дајете плате радницима, а како Ви тоочигледно не радите, намеће се закључак да Ваш радни ангажман није потребан.

На крају бих се обратио и самим радницима, првенствено ложачима. Ако сам добро схватио, они су главни „непријатељи“ фирме, јер су нанјели несагледиве економске посљедице по фирму, или како в.д. директора рече – консеквенце (и Фема је вољела да користи стране ријечи), својим непромишљеним тужбама. Хоће плате; чудних ли радника! – Е па, БРАВО људи! Урадили сте оно што сте давно требали урадити. Знајте да Вас сваки честити Пљевљак подржава и да нема Пљевљака, осим Вас и можда уваженог в.д. директора, који ће доћи да подложи те котлове. Ако  ли се, пак, нађе, неки квислинг међу Вама, онда не знам шта бих Вам рекао. Вјероватно исто што и Ваш в.д. директора, али ипак мислим да би ме било срамота. Ипак смо људски род.

Радомир Старчевић